Marama na glavi blokira karijeru | Evropa | DW | 28.09.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Marama na glavi blokira karijeru

Pre deset godina nemački Ustavni sud je odluku kojom se muslimanskim učiteljicama zabranjuje da glavu pokrivaju maramom proglasio protivustavnom. No u osam nemačkih pokrajina zabrana se ipak sprovodi.

Prošlo je deset godina od jedne sasvim lične pobede Ferešte Ludins: 24. septembra 2003. nemački Ustavni sud u Karlsrueu odlučio je da se ovoj učiteljici, bez odlaganja, više ne sme zabranjivati da na nastavi nosi svoju muslimansku maramu na glavi. A upravo su to bili pokušali zvaničnici nemačke savezne pokrajine Baden-Virtemberg.

Das Archivbild vom 26.06.2001 zeigt die Lehrerin Fereshta Ludin im Verwaltungsgerichtshof Baden-Württemberg in Mannheim vor der Urteilsverkündung im Kopftuch-Streit. Am Donnerstag (04.07.2002) begann vor dem Bundesverwaltungsgericht in Berlin die Verhandlung um das Kopftuch-Verbot in der Schule. Das Oberschulamt Stuttgart hatte es 1998 abgelehnt, die aus Afghanistan stammende deutsche Staatsangehörige als Beamtin auf Probe anzustellen, weil sie auch im Unterricht eine Kopfbedeckung tragen wollte. Das sei ein Verstoß gegen die staatliche Neutralitätspflicht. dpa (zu dpa 2648 am 04.07.2002)

Učiteljica Ferešta Ludin

Za ovu tada 31-godišnju muslimanku bio je to veliki uspeh nakon duge borbe koju je vodila kroz više sudskih instanci. "Da, tada sam slavila zbog te presude", priča danas Ferešta Ludin. "Ali posledice su zapravo bile štetne".

Jer sudije iz Karlsruea, sedišta nemačkog Ustavnog suda, su u svojoj presudi ostavili jedno važno ograničenje: uredbom nekog državnog tela učiteljici se ne može zabraniti da predaje sa svojom maramom na glavi, ali odgovarajućim zakonom može.

Škola i obrazovanje su u Nemačkoj strogo pod kontrolom pojedinih saveznih pokrajina. Osam od njih 16, koliko ih u zemlji ukupno ima, brzo je uvelo takozvane "zakone o neutralnosti". Njima su u javnim školama zabranjeni religiozni simboli. Samo su u nekim slučajevima dopušteni hrišćanski simboli. Ubrzo se nakon presude u Karlsrueu, pobeda Ferešte Ludin skoro pretvorila u poraz.

Uverenje ili karijera

Serife Ay, ausgebildete Lehrerin, darf ihr Beruf wegen NRW's Kopftuchverbot nicht üben. Copyright: Serife Ay (Privat)

Serife Aj

Zagovornici zabrane u muslimanskoj marami vide simbol za potiskivanje i obespravljenost žena u islamskom svetu. Nasuprot tome, Ferešta Ludin smatra da se upravo ovakvom zabranom muslimanskim ženama onemogućava profesionalna budućnost.

Ovaj problem je poznat i Serifi Aj: budući da ona toliko voli nemački jezik, i da tako dobro njim vlada, čak su je zbog njenog izuzetno korektnog gramatičkog izražavanja zadirkivali drugi učenici, ova muslimanka je želela da postane učiteljica nemačkog. Ovoj mladoj ženi iz Esena u saveznoj pokrajini Severnoj Rajni Vestfaliji ponuđeno je radno mesto u susednom gradu Duizburgu. Ali, samo pod uslovom da na nastavi ne nosi maramu na glavi. "Morala sam da odlučim, hoću li da sledim svoju veru i budem autentična ili da bez marame na glavi gradim karijeru u školi".

Serife Aj je sledila svoje srce i time pokopala gotovo sve šanse da radi kao učiteljica. Jer osim zvaničnih prepreka, tu su i duboko ukorenjene predrasude: "Diskriminišuće pravilo onemogućava i angažman u privatnim školama. Tamo se odgovorni boje da bi roditelji mogli da se žale zbog učiteljica koje glavu pokrivaju maramom."

Ova mlada muslimanka nema mnogo izbora: može da se preseli u neku saveznu pokrajinu u kojoj nema "zakona o neutralnosti", možda čak, ako bude imala sreće i ako ode nekud dalje, da nađe neku privatnu ustanovu koja dopušta nastavu s maramom. Ili može da predaje veronauku. Jer na nastavi veronauke nošenje marame je i dalje dopušteno.

Kritika boraca za ljudska prava

Sawsan Chebli, deutsch-palästinensische Politikwissenschaftlerin, aufgenommen am 25.11.2012 während der ARD-Talksendung Günther Jauch zum Thema: Auge um Auge, Zahn um Zahn - Niemals Frieden in Nahost? im Studio des Berlin Gasometer. Foto: Karlheinz Schindler

Savsan Hebli

U izveštaju pod nazivom "Diskriminacija u ime neutralnosti" koje je Hjuman rajts voč objavio 2009., jasno se navodi: "Savezne pokrajine koje u školama zabranjuju versku odeću, ali dopuštaju hrišćanske simbole, otvoreno diskriminišu iz verskih razloga".

Osim toga tu se radi i o diskriminaciji polova, smatra Hjuman rajts voč. "To potkopava pravo žena na autonomiju, slobodu izbora, privatnost i sopstveno poimanje same sebe, na isti način kao što se to u drugim zemljama radi prisilom nošenja muslimanske marame."

Savsan Hebli, koja je referent za međukulturalna pitanja berlinskog Senata, tvrdi da je društvu potrebno više muslimanki na javnim položajima, jer će samo većom prisutnošću biti postignuta i veća prihvaćenost: "Ima puno mladih žena koje glavu pokrivaju maramom zbog toga što to doživljavaju kao deo sopstvenog identiteta, iako to njihovi roditelji od njih ne zahtevaju".

Autori: Lori Herber / Martin Koh / Snježana Kobešćak

Odgovorna urednica: Ivana Ivanović