„Mangup“ Milanović udara ispod pojasa

Nemačka štampa prenosi vest o otvaranju graničnih prelaza između Hrvatske i Srbije. Pozivajući se na agenciju AFP, berlinski list Tagescajtung piše: „Zatvaranjem granice za srpska vozila Hrvatska je izazvala najveću krizu između dve zemlje od jugoslovenskog rata – ali je u petak vlada u Zagrebu reterirala.“ List piše da je povlačenje Hrvatske usledilo nakon „masivnog pritiska zemalja EU i Brisela“. Tagescajtung ocenjuje da trenutno vlada „klimavi status kvo“ jer je premijer Zoran Milanović već najavio da će opet zatvoriti granicu ukoliko to bude u „nacionalnom interesu“.

Jedan od najboljih poznavalaca Balkana među novinarima sa nemačkog govornog područja Norbert Mapes-Nidik u listu Frankfurter rundšau piše: „Kao mlad bio je mangup, to Zoran Milanović rado priča o sebi, mangup koji je sa svojim ortacima u zagrebačkom predgrađu Trnje često upadao u tuče. Ton iz mladosti očigledno je zadržao i kao odrasli državnik: Šaraj malo, brate, poručio je Milanović svom beogradskom kolegi. Time je hteo da kaže da Srbija ne bi trebalo ciljano da šalje sve izbeglice sa Bliskog i Srednjeg istoka u Hrvatsku nego malo i ka Mađarskoj, Bosni, Rumuniji. Formulacija potiče iz jednog vica koji je obojici političara dobro poznat iz njihove jugoslovenske mladosti…“

Mapes-Nidik dalje objašnjava tok eskalacije, oštre reči sa obe strane: „U međuvremenu Beograd i Zagreb komuniciraju kao u kafani. Milanović je nesputano brbljao o graničnoj ogradi koju je Mađarska podigla protiv varvara, dakle Srba i poručio da je Hrvatska starija i pametnija od Srbije. Bez ikakvih diplomatskih obzira je premijer izneo pretpostavku da su Srbija i Mađarska napravile tajni sporazum samo kako bi njemu naškodili.“

U tekstu se navodi da je Milanović usred kampanje i da može da se nada kako će mu „zatvaranje granica i vulgarni duktus doneti korist. Javno mnjenje u Hrvatskoj je stabilno prijateljski nastrojeno prema izbeglicama, a svađa sa nevoljnim susedom Srbijom uvek se dobro prima u biračkom telu. Tako je obično nesrećni socijaldemokrata na čelu vlade ukrao šou opozicionom HDZ-u, koji već mesecima potpiruje antisrpske resantimane. Ali kao i mnogo puta do sada, Milanović je preterao i sada je posmatran sa rastućom skepsom. Jedan psihoterapeut mu dijagnozira pubertetsko ponašanje i gubitak kontrole, špeditori i privrednici oštro protestuju zbog zatvaranja granica kojim Hrvatska krši čitav niz međunarodnih sporazuma.“

Tekst u listu Frankfurter rundšau se završava konstatacijom da Milanovićeva priča o tihom savezu Srba i Mađara nije došla baš niotkuda: „Kada je Hrvatska počela da šalje izbeglice ka Mađarskoj, mađarski ministar spoljnih polova je izjavio da više nema nikakvih razgovora sa Zagrebom do izbora – to ukazuje na nade da će te izbore dobiti HDZ. I beogradskog premijera Vučića bije glas da bolje izlazi na kraj sa nacionalistima nego sa socijaldemokratama iz susednih zemalja. Do popuštanja odnosa između Srbije i Kosova došlo je tek kada su u obe zemlje na vlas stigle stare ratne partije – koje očigledno imaju razloga da se međusobno poštuju.“

Beogradski dopisnik nemačke agencije dpa citira skandalozne naslove iz srpskih tabloida kojima se vređa Milanović. O tome piše: „U Srbiji je sa posebnim ogorčenjem primljena činjenica da je Milanović često u svojim napadima udarao ispod pojasa i u svom vokabularu uvek imao dobranu porciju navodne civilizacijske nadređenosti. Poruka: Mi smo članica EU, a vi ste samo sa Balkana. U to se uklopila i Milanovićeva reakcija na napade komšijskih novina: Naši mediji nisu takvi nego pametniji.“

Magazin Fokus na svom portalu donosi kratki video i tekst o samoproglašenoj i nepriznatoj državi Liberland između Srbije i Hrvatske: „Oko 10.000 Sirijaca registrovalo se u jednoj državi koja, makar zvanično, uopšte ne postoji. Liberland je osnovao češki političar Vit Jedlička na površini od sedam kvadratnih kilometara između Srbije i Hrvatske. Kvazi-država nije međunarodno priznata pa se ipak 380.000 ljudi iz celog sveta javilo da je zainteresovano za državljanstvo“, piše portal.

„Za izbeglice je interesantno što je u Liberlandu nevažno odakle neko dolazi i zašto želi u Liberland – svako ima jednako pravo da tamo postane građanin. Ipak postoje dva problema: Članstvo košta 10.000 liberlandskih merita, a jedan merit košta jedan američki dolar. Osim toga je nejasno da li izbeglice uopšte znaju u šta se upuštaju u ovoj neobičnoj državi.“