Manevri SAD i Kine ne smanjuju napetosti | Politika | DW | 26.06.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Manevri SAD i Kine ne smanjuju napetosti

Uprkos napetosti između Kine i SAD, Peking po prvi put učestvuje u pomorskim manevrima zajedno sa SAD, Japanom i Filipinima. Šta to zapravo znači?

Na manevre koji se koji se održavaju od 26. juna do 1. avgusta, Peking šalje jedan brod-razarač i jednu fregatu. To je preneo list „Narodne novine“, organ Komunističke partije Kine, citirajući portparola Kineske mornarice Lijanga Janga. Organizatori očekuju da će u manevrima učestvovati 48 brodova, šest podmornica, više od 200 aviona i 25.000 članova posade. Pored SAD, ove godine u manevrima će učestvovati i Japan i Filipini. Te dve zemlje su bliski američki saveznici i obe su umešane u konflikte oko teritorijalnih voda u Južnokineskom i Istočnokineskom moru. Džems Holms, ekspert za vojnu strategiju na američkom Pomorskom ratnom koledžu u Njuportu ne veruje da bi ti manevri mogli da dovedu do smanjenja ili uklanjanja napetosti u regionu.

DW: Zašto su SAD pozvale Kinu da učestvuje na manevrima?

Džems Holms: Protekle američke vlade pokušavale su da od Kine, kao zemlje u usponu, stvore „odgovornog aktera“ u okviru postojećeg pomorskog prava odnosno međunarodnih zakona kojima su regulisane teritorijalne vode, kako bi sprečile kršenja tog prava. Vašington je ubeđen da se operativnim i taktičkim povezivanjem taj cilj može postići. Ideja je da se takvom saradnjom ne razvijaju ili jačaju samo zajedničke sposobnosti kako bi se na najbolji mogući način reagovalo na prirodne katastrofe, već i da bi se stvarile navike u pogledu izgradnje poverenja i kooperacije. Teorija glasi: ako stalno izvodite zajedničke, multinacionalne vežbe kao što su ove, učesnici će se navići jedni na druge, a napetosti, koje smo mogli da vidimo u konfliktima oko teritorijalnih voda u Južnokineskom i Istočnokineskom moru, će nestati. Pokazaće se da li će se ta teorija ostvariti i u praksi.

Zašto je Kina pristala da učestvuje na manevrima?

James R. Holmes

Džems Holms, ekspert za vojnu strategiju na Pomorskom ratnom koledžu

Za to postoje tri razloga: prvo, Kina zaista želi saradnju sa SAD i mimo konflikta oko teritorijalnih voda oko čega se njeni interesi itekako razilaze sa američkim. Ovi i slični manevri i vojne vežbe otvaraju mogućnost za saradnju na prostoru Pacifika ili Indijskog okeana, a time potencijalno i u drugim regionima. Američka i kineska mornarica su tako recimo veoma dobro sarađivale u Adenskom zalivu. Pod dva, multinacionalne vojne vežbe pomažu Kini da ispolira svoj imidž kao pomorska sila ili nacija. Prestiž Pekinga će se povećavati kada se pokaže da kineski brodovi i borbeni avioni dobro funkcionišu. I treći razlog jeste taj da ratna flota Narodne Republike Kine profitira od taktike, tehnike i postupaka vodeće pomorske sile na svetu – SAD. Kinezi će tako imati priliku da vide s kim imaju posla, što je važno znati ukoliko ikada dođe do sukoba.

Kakav je simbolički značaj ovakvih manevara?

Da smanji napetosti. To je u interesu obeju vlada i naravno njihovih saveznika. Đavo se svakako krije u detaljima. Postoje različite interpretacije o tome šta znači smanjivati napetosti. Za SAD to znači da Kina pristane na nadmoć američke mornarice u azijskim vodama. Kina opet smanjenje napetosti definiše kao potrebu da SAD udovolje njenoj želji da određuje pravila za vojne aktivnosti u moru i u vazduhu. Ja međutim verujem da će taj specijalni put Kine rezultirati pravljenjem izuzetaka u pomorskom pravu i da će time to pravo u nekim segmentima biti zaobiđeno. Sve u svemu, reč je o velikim političkim i strateškim pitanjima, koja se ne mogu rešiti u periodu od nekoliko sedmica, tokom zajedničkih manevara. Ne mislim da ova operativna i taktička saradnja ima potencijal da oblikuje političke odnose na najvišem nivou.

Koje mogućnosti za Kinu, SAD i Japan otvaraju ovi manevri?

Oni povećavaju sposobnost vojnika da sarađuju sa partnerima. To iskustvo će im pomoći da u npr. nekoj prirodnoj katastrofi prouzrokovanoj naletom tajfuna ili cunamijem, pomognu da se imrovizuju razni procesi, izgradi logistika, naprave protokoli za komunikaciju. Sve to opravdava troškove i napore u realizaciji zajedničke vežbe. Ovi manevri neće toliko doprineti saradnji kineske i japanske flote – one će verovatno sve vreme sasvim odvojeno voditi operacije. Odnosi Pekinga i Tokija veoma su loši. Oni bi najpre trebalo da se poboljšaju, ali tek kada obe zemlje potpišu sporazum o pravu u teritorijalnim vodama Istočnokineskog mora.

Kako će se manevar odraziti na napetosti u Južnokinskom i Istočnokineskom moru?

Ne mislim da će to imati bilo kakvog uticaja. U tim morima vladaju druga pravila. Kina smatra da su tamo ugroženi njeni strateški interesi, a za njih je Peking spreman da se bori. Amerika tamo opet vidi ugroženim slobodu morskog i vazdušnog prostora. Koliko god imali zajedničkih vežbi uz obalu Havaja, oni neće moći da reše taj fundamentalni konflikt interesa. Razvijanje sposobnosti za uzajamnu saradnju vredno je svih tih napora. Ali na tome se sve i završava.

Džems Holms je ekspert za vojnu strategiju na Pomorskom ratnom koledžu (Naval War College) u Njuportu i koautor knjige „Crvena zvezda iznad Pacifika“.