Mandela – 20 godina na slobodi

Južnoafrički ustav danas je jedan od najliberalnijih u svetu, mediji i civilno društvo su slobodni i pluralistički, zaustavljen je odliv mozgova i belci više ne napuštaju zemlju kao što su to činili devedesetih godina... Istina, oni se danas žale na niži nivo obrazovanja i zdravstvene zaštite, kvote za crnce kao „obrnuti aparthejd“, na sve veći kriminal i korupciju.

Volfgang Dreksler je već 25 godina dopisnik diseldorfskog „Handelsblata“ iz Južne Afrike i danas kaže:

„Bila je to zemlja u kojoj je vladalo vanredno stanje, u kojoj su pustošili eskadroni smrti i u kojoj većina stanovnika nije imala nikakva prava. Kada se pogleda šta se otada dogodilo mora se priznati: Južna Afrika je postala bolja zemlja. Mnogo je još glavobolja, ali je to demokratska zemlja u kojoj milioni ljudi imaju bar izglede na bolji život.“

Integracija slabo napreduje

Međutim, Dreksler smatra da povodom današnjeg praznika nema razloga ni za euforiju, ni za idealizaciju Nelsona Mandele:

„Razloga za rezerve ima zbog svevlašća ANC, Sveafričkog nacionalnog kongresa, nekadašnjeg oslobodilačkog pokreta, razmera korupcije, stava da je država samo izvor za sopstveno bogaćenje, podrške Zimbabveu u susedstvu, propustima u borbi protiv side. Sve je to počelo još u vreme Nelsona Mandele. Štošta je izmaklo kontroli i to se ne sme izgubiti iz vida bez obzira na napredak koji je postignut. Naime, zemlja je na putu da skrene sa dobrog pravca kojim je krenula i postane jedna od mnogobrojnih afričkih država jednopartijske vlasti i jakih lidera.“

A i integracija nacije slabo napreduje, kaže Fikile Moja, urednik lista „Sovetan“:

„Žalosna istina glasi da danas nismo mnogo odmakli od situacije pre dvadeset godina. Iako je srednja crna klasa ojačala, većina Južnoafrikanaca koja je bila odvojena tokom aparthejda odvojena je i danas. Do integracije, koju je Mandela sigurno želeo, do danas nije došlo.“

Autori: L. Šadomski / N. Briski

Odgovorni urednik: I. Đerković