Malo želje za povratak na Kosovo
11. maj 2009.
Kako navode u UNHCR-u, izbeglice sa Kosova imaju status „interno raseljenih lica“, a oni iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske status „raseljenih lica“. Značajna većina njih želi da ostane u Crnoj Gori, dok UNHCR i druge organizacije pomažu one koji žele da se vrate u zemlju porekla. Visoki funkcioner crnogorskog Zavoda za zbrinjavanje izbeglica Dragica Vučinić kaže da je malo onih koji planiraju povratak svojim ognjištima na Kosovu:
„Zavod nije zadovoljan tim rezultatima i mi nastojimo da im omogućimo da se lično uvere o situaciji na Kosovu i da se vrate. Nadamo se da će taj povratak biti u većem broju.”
Ona je rekla da nema ni želje ni spremnosti trećih zemalja da prime izbeglice koje već duže od deset godina borave u Crnoj Gori.
„Preseljenje u treću zemlju nije moguće zato što nijedna država nije zainteresovana za ova lica i pored njihove izražene želje da ostvare preseljenje u treću zemlju.”
Romi na margini društva
U najtežem su položaju svakako Romi zbog ekstremnog siromaštva u kojem žive, nedostatka dokumenata, obrazovanja i nevladanja službenim jezikom. Direktor Demokratskog romskog centra Ivan Toskić tvrdi da se položaj izbeglih Roma dramatično pogoršava, jer međunarodne organizacije više ne obezbeđuju hranu, lekove i druge potrepštine za te osobe.
„Ostaje, dakle, da se ova populacija integriše u crnogorsko društvo, što je veoma teško ili da se vrati na Kosovo. Po nama, veoma je bitno da imamo pozitivan stav Vlade Kosova, ali i međunarodne zajednice, da se ovi ljudi vrate na Kosovo i to bi trebalo iskoristiti i da se, na neki način, stvori ambijent za njihov povratak. Tu pre svega mislim na ekonomski ambijent. Verujemo da ukoliko se stvore takvi uslovi, pored, naravno, stambenih i bezbednosnih uslova, da će povratak svakako brže ići i nadamo se da će Crna Gora jednostavno da se oslobodi pritiska izbegličke populacije, jer je do sada mnogo para i truda uložila da se ovim ljudima pomogne.”
Nedavno istraživanje „Monstata“ - Zavoda za statistiku Crne Gore, potvrdilo je da su Romi na margini društva. Stepen njihovog siromaštva iznosi 36 odsto, stopa nezaposlenosti 50, a stopa nepismenosti čak 70 odsto.
Autor: Mustafa Canka
Odgovorni urednik: Ivan Đerković