1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Malim koracima protiv Rusije

Evropska unija je odlučila da pooštri sankcije Rusiji. Ali i dalje odstupa od oštrijih mera protiv Moskve. Zašto joj takve odluke teško padaju i zbog čega je ipak reč o pravom kursu, komentariše Ingo Mantojfel.

Nakon Sjedinjenih Država i Evropska unija je na nastavak nasilja u istočnoj Ukrajini odgovorila pooštravanjem sankcije Rusiji. Nove sankcije EU usmerene su protiv pojedinaca i organizacija, koji doprinose destabilizaciji prilika u Ukrajini. I Evropska investiciona banka i Evropska banka za obnovu i razvoj donele su odluku da obustave dalje finansiranje projekata u Rusiji. Naime, novih do daljnjeg više neće biti.

O mogućem uticaju dodatnih sankcija Moskvi može se žestoko raspravljati. Jer one neće dovesti do eventualne promene političkog kursa u Kremlju. Pri tome, o pravim procenama moći da se govori tek kada bude jasno koja su to imena i organizacije pridodati dosadašnjoj listi. Navodno će to biti jasno do kraja jula.

Ingo Mannteufel

Ingo Mantojfel je urednik evropske redakcije DW

Odluka koja Uniji teško pada

U međuvremenu je postalo jasno da je konsenzus šefova država članica EU o pooštravanju sankcija Rusiji postignut teškom mukom. Više je razloga tome: lideri EU pribegavaju sankcijama u nadi da bi Kremlj mogao da promeni politički kurs. Istovremeno, oni ne žele da ulaze u konfrontaciju sa Moskvom.

Većina političara Evropske unije je protiv daljih sporova sa Rusijom. Razlog tome nije – kao što to neki u Ukrajini misle – što su lideri evropskih zemalja naivni. Opasnosti ruskog izazivanja su ipak prenoznate. To je u međuvremenu postalo jasno.

Daleko više je problem u činjenici da demokratski izabrani evropski lideri pokušavaju da izbegnu scenario u kojem bi ih na nacionalnom nivou kaznili birači. U slučaju da dođe do poskupljenja ključnih energenata, usled oštrih sankcija protiv Rusije, to bi se zaista moglo dogoditi. Demokratska društva gotovo uvek teže ravnoteži i političkom kompromisu. Jasno je da Sjedinjenim Državama odluka o kaznenim merama protiv Rusije lakše pada nego Uniji. Jer Rusija Americi nije važan trgovinski partner, a ni snabdevač energentima.

Uz sve to, efekat najnovijeg pooštravanja sankcija Evropske unije – koje se interno nazivaju, stepenom 3 – tako brzo nije moguće proceniti. Jer „magične mere“ koje bi izvršile pritisak na Moskvu, a isti doveo do političkih promena, ne postoje.

Politika Evropske unije ipak deluje?

Ipak, mere EU srednjoročno ne bi trebalo potcenjivati. Tačno je da je saradnja sa Rusijom delimično otežana, ali taktika „manjih koraka“ u sankcijama prema Moskvi je ispravna.

Tamo gde su impulsi sa privredno i tehnički naprednog Zapada, ruskoj privredi potrebni, ovakvim merama se dovode u pitanje. Nada u strategiju koje imaju zemlje BRICS ili potencijali nekih drugih zemalja u razvoju je nalik priči o Himeri. Ipak, od nje neće biti ništa.

Putin je svojom politikom Rusiju doveo u ćorsokak i samo propaganda, koja dominira državnim medijima, sprečava stanovništvo da shvati tu činjenicu. Doduše, neke posledice je moguće uočiti: ruska privreda stagnira, rublja gubi na vrednosti. Kakve bi još efekte sankcije trebalo da imaju?