Malik: Socijalna država stvara jako društvo | Politika | DW | 24.07.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Malik: Socijalna država stvara jako društvo

Novi izveštaj UN o društvenom razvoju ističe potrebu uspostavljanja socijalne zaštite kako bi se smanjila ranjivost ljudi. Kalid Malik, direktor Programa za razvoj UN, kaže da bi se to pozitivno odrazilo i na ekonomiju.

DW: Gde su ljudi najugroženiji?

Kalid Malik: Ugroženost je po pravilu u korelaciji s nekim faktorima rizika, kao što su katastrofe ili konflikti. Pokušali smo da izanaliziramo te faktore koji ugrožavaju čoveka i da odgonetnemo kako i pojedinac i društvo mogu postati otporniji i zašto su neki ljudi ili zajednice otporniji nego oni drugi, čak i kad se suočavaju s istim rizicima.

DW: I šta je zaključak, zašto su neki otporniji?

Malik: Oni su razvili dva osnovna preduslova. Prvi se odnosi na to da je ljudska ranjivost uslovljena zdravstvenim i obrazovnim kapacitetima. Dakle, ukoliko ste obrazovaniji i bogatiji, možete lakše da se suočite s problemima. Takođe, na to utiče i kontekst u kojem živite, dakle društveni kontekst, pozicija na kojoj se nalazite, da li ste u manjini u toj zemlji... A drugi važan preduslov odnosi se na nemogućnost države da zaštititi svoje građane, što je često posledica loše politike i lošeg rada socijalnih ustanova. To je zapravo i osnovni razlog zašto sastavljamo ove izveštaje.

Evo, uzmimo primer siromaštva. Došli smo do nekih novih podataka: 1,5 milijardi ljudi živi u apsolutnom siromaštvu, a još 800 miliona tik iznad granice siromaštva. Dakle, bilo kakva dodatna kriza može ove ljude gurnuti u apsolutno siromaštvo. Trenutno 80 odsto ljudi u svetu nema socijalnu zaštitu, a 12 odsto pati od hronične gladi, dok skoro polovina svih radnika, dakle više od 1,5 milijardi ljudi ima vrlo nesiguran posao. Realnost pokazuje da je mnogo onih koji su ranjivi, iako za mnoge to ne biste rekli na prvi pogled.

Khalid Malik

Kalid Malik

DW: Navodite u izveštaju da su zemlje veće socijalne kohezije i bolje socijalne zaštite lakše prevazišle ekonomsku krizu…

Malik: To je tačno. Većina pokazatelja koje smo uzeli u obzir pokazuju da je u društvima u kojima je izraženija socijalna jednakost, veća i socijalna kohezija. A to dalje znači da ste bolji u većini aspekata ljudskog razvoja pa i da imate veći ekonomski rast. Uzmite na primer skandinavske zemlje. One su bolje odgovorile na ekonomske izazove nego druge evropske zemlje. Imale su nižu stopu nezaposlenosti, očuvali su nivo potrošnje i uspeli brže da se oporave od krize.

DW: Rekli ste da svega petina svetskog stanovništva ima neki oblik socijalne zaštite. Zar nisu siromašne zemlje jednostavno previše siromašne da finansiraju čak i osnovne vidove socijalne zaštite?

Malik: Izveštaj se time bavi dosta detaljno pa daje i istorijsku perspektivu tog problema. U zemljama kao što su skandinavske zemlje, Kostarika ili Južna Koreja, prvi pokušaj uvođenja socijalne zaštite bio je vrlo skroman. Izdvajanje po glavi stanovnika bilo je niže nego u Aziji danas. Ali mi tvrdimo da je univerzalni pristup socijalnoj zaštiti moguć u većini zemalja, ako ne baš u svim. Problemi s budžetom nisu tako značajni. Potrebno je vreme da se taj sistem izgradi, ali on donosi veće benefite nego što se na prvi pogled čini. Zapravo smo pobili tu tezu da morate biti bogati kako biste finansirali osnovne usluge socijalne zaštite.

DW: Koliko novca je potrebno kako bi država obezbedila makar osnovnu socijalnu zaštitu?

Malik: Zavisi od toga kako je koncipirate, šta ona podrazumeva. Ako govorimo o trendovima socijalne zaštite danas, onda je to nekih tri do pet odsto bruto društvenog proizvoda. I mi smo uradili detaljnu analizu za 12 zemalja s vrlo malim dohotkom i pokušali da odgovorimo na pitanje da li bi uvođenje ovog paketa osnovnih mera socijalne zaštite, zdravstvene zaštite, osnovnog obrazovanja, penzija, borbe protiv nezaposlenosti i brige o deci bilo pristupačno za njih. I ostvarivo je, a dobici su veoma veliki, jer to dalje vodi ka većem prosperitetu. Ali, naravno, to ne zavisi samo od visine budžeta, već i od onoga šta uradite s tim novcem koji imate na raspolaganju.

Dozvolite da dam i jedan primer. U Kini je pre nekoliko godina bila velika debata o tome da li bi trebalo da se uvede sistem socijalne zaštite. Konačna politička odluka bila je da je to osnovno pravo svakog građanina. Na osnovu te odluke, oni sada pokušavaju da izgrade ceo paket mera socijalne zaštite. To ne mora nužno biti isti paket mera kao u razvijenim zemljama, ali je važno da omogući ljudima da nastave da žive svoje živote čak i onda kad se stvari ne odvijaju baš u najboljem smeru.

DW: Da li bi svet – delimično kroz UN – trebalo da teži razvijanju otpornosti društva pre nego održivom razvoju?

Malik: Ne želimo da budemo uhvaćeni u epistemološke rasprave, ali mislim da se približavamo nultoj stopi siromaštva. Uvek kažemo da ne možete samo da svedete stepen siromaštva na nulu – on mora i da ostane na nuli. Ne dozvoljavamo da se stvari vrate na pređašnje stanje. Drugo, izveštaj takođe ukazuje na to da pitanja socijalne zaštite i zaposlenosti moraju da budu centralna nit u rešavanju ovog problema. Zovite to otpornost ili održivost, ali morate da pronađete način da se ne prevalite nazad. Takođe tvrdimo da možete pojedine stvari da rešite i na nacionalnom nivou, ali takođe mislimo da je potreban napredak na globalnom nivou kako bi stvari zaista i funkcionisale.

*Kalid Malik je direktor Programa za razvoj Ujedinjenih nacija od 2011. Rođen je u Pakistanu, studirao je ekonomiju u Pakistanu i Velikoj Britaniji. Ima dugu i zapaženu karijeru u Ujedinjenim nacijama.