1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Mali korak za čoveka…

21. jula 1969, Nil Armstrong i Edvin Oldrin iskrcali su se na mesec iz modula Igl kojim su se prethodno odvojili od svemirskog broda. Apolo 11 je ostao u Mesečevoj orbiti i u njemu je bio treći član misije, Majkl Kolins.

A NASA handout photo dated 20 July 1969 showing Apollo 11 astronaut Edwin ?Buzz? Aldrin standing on the lunar module?s footpad on the surface of the moon. On 20 July 2009 the world marks forty years since the first human set foot on the moon. In 1961, US President Kennedy had a challenge for NASA - to land a man on the moon before the end of the decade. The first Apollo missions were spent getting ready for the moon landing. Apollo 8 and Apollo 10 even flew all the way to the moon, around it, and back to Earth. Apollo 11 traveled to the moon and arrived in lunar orbit on 19 July 1969. EPA/NASA / HO - EDITORIAL USE ONLY +++(c) dpa - Bildfunk+++

Astronaut Buzz Aldrin Mondlandung 1969

Houston, TX - File photo -- Portrait of Michael Collins, Command Module (CM) Pilot of Apollo 11 Lunar Landing Mission taken on May 1, 1969. Apollo 11 was Collins' second and final trip to space. He previously piloted the Gemini 10 mission on July 18, 1966. On that mission Collins completed two periods of extravehicular activity (EVA). Apollo 11 launched on July 16, 1969. Collins remained in Lunar orbit aboard the CM Columbia, while his crew mates Neil Armstrong and Buzz Aldrin landed on the Moon. Foto: NASA +++(c) dpa - Report+++ ### Verwendung nur in Deutschland ###

Astronaut Majkl Kollins

Kada je reč o svemirskim letovima i istraživanju Zemljine orbite, posle Drugog svetskog rata pa do kraja šezdesetih godina, Sovjeti su u svemu bili ispred Amerikanaca. Poslali su prvi satelit u zemljinu orbitu, prvog psa, prvu ženu, prvog muškarca koji je u orbiti napustio svemirski brod, i Amerikancima je u jeku Hladnog rata bilo potrebno neko veliko postignuće da pokažu ko je napredniji od svih. Jeste da su Sovjeti sve svoje uspehe ostvarili surovim eksperimentisanjem po svaku cenu. Do danas nisu otkrili koliko njihovih naučnika-entuzijasta se spržilo, ugušilo ili drukčije nastradalo u raznim simulatorima ili probama.

Idemo na Mesec jer je to teško

FILE - In this May 25, 1961, file photo, President John F. Kennedy speaks in the House of Representatives before a joint session of Congress in Washington. In the background are Vice President Lyndon B. Johnson and House Speaker Sam Rayburn. During the address, Kennedy issued the challenge, . . .I believe that this nation should commit itself to achieving the goal, before this decade is out, of landing a man on the Moon and returning him safely to the Earth. (AP Photo, File)

Džon Kenedi

Za to vreme, Amerikanci su pratili njihove uspehe i neuspehe i sakupljali znanja koja su bivšeg predsednika Džona Kenedija nagnala da 1962. najavi slanje čoveka na Mesec: „Izabrali smo da odemo na Mesec još u ovoj deceniji i učinimo i druge stvari, ne zato što su lake, već zato što su teške!“ Precizno planiranje misije Apolo 11 počelo je 1965. Premišljanja o tome da li da se na mesec iskrca samo jedan član posade ili dvojica, i koliko to da traje, trajala su do 1968. kada je odlučeno: iskrcavaju se dvojica i to na dva i po sata.

Pri izboru mesta za sletanje bezbednost je imala najvažniju ulogu. Tako je rešeno da se sleti na mesto na koje padaju direktni sunčevi zraci a da povratak na Zemlju počne takođe pri dnevnom svetlu. Osim toga, u Mesečevom modulu je trebalo zadržati što više goriva za ne daj bože, pa je odlučeno da sletanje bude u blizini Mesečevog ekvatora, u Moru tišine. Tražilo se i mesto sa što manje kratera, pa je NASA zbog toga u Mesečevu orbitu između 1966. i 1968. poslala bespilotni Lunar orbiter koji je napravio mnogo fotografija Mesečeve površine i pomogao da se nađe pravo mesto.

Armstrong pa Oldrin

Neil Armstrong - US civilian astronout, 1969. Became first man to walk on the moon as flight commander of Apollo 11 spacemission, July 1969. (AP-Photo/NASA/Ho) 1969

Nil Armstrong

Tako je 16. jula 1969. 2940 tona teška raketa Saturn V je iz Kejp Kanaverala na Floridi iznela u orbitu svemirski brod sa trojicom astronauta. Tri dana kasnije, Apolo 11 je ušao u Mesečevu orbitu. Tamo su Armstrong i Oldrin prešli u modul Igl, kojim su se uspešno spustili u More tišine. Mesecom je prvi prošetao Nil Armstrong izgovorivši čuvene reči o malom koraku za čoveka a velikom za čovečanstvo.

Astronaut Edwin E. Aldrin Jr., lunar module pilot, stands on the lunar surface after the Apollo 11 moon landing on July 20, 1969. The Lunar Module is seen in the background. (AP PHOTO)

Edvin Oldrin na Mesecu (21.7.1969.)

Samo 20 minuta kasnije, pridružio mu se Baz Oldrin. Posle dva sata i 30 minuta, nekih merenja i skupljanja Mesečevog kamenja, vratili su se u Igla, uzleteli, uspešno se prikopčali za maticu, odbacili Igla, okrenuli Apolo 11 u pravu Zemlje i sleteli na kraju u Pacifik. Posle su 17 dana ležali u karantinu – za svaki slučaj.

Autor: Saša Bojić

Odgovorna urednica : Dijana Roščić