Mali korak za žrtve, veliki za Srbiju

Prvi pokušaj predsednika Borisa Tadića da se osudi zločin u Srebrenici, propao je pre pet godina pred tadašnjom nacionalističkom vladom. Danas je ges pomirenja sa Bošnjacima ipak moguć – ukoliko se čovek za takve zločine uopšte može da izvini. Srbiji nije bilo lako da prizna svoju krivicu u masakru. Mučne i za žrtve ponižavajuće borbe oko teksta Deklaracije, ponovo odražavaju duboku podeljenost društva u Srbiji.

Skoro polovina stanovništva Srbije ni danas ne veruje da su trupe Ratka Mladića nakon što su ušle u nekada zaštićenu zonu UN – Srebrenicu, odvele i ubile skoro 8.000 Bošnjaka. Zvanično osuđivanje masakra u Srebrenici je zaista veliki korak za Srbiju – iako je do njega došlo pod pritiskom Evropske unije.

Ceo slučaj ne sme da se završi na tom simboličnom činu. Deklaracija ima ozbiljan propust. Naime, zbog potrebne većine u skupštini, u Deklaraciji se ne pominje reč genocid, iako je Međunarodni sud pravde i Tribunal za ratne zločine u Hagu, masakr u Srebrenici nazvao genocidom. Zato nije ni čudo što organizacije za ljudska prava gest Srbije smatraju licemernim.

Težak proces pomirenja

Ukoliko ne uslede dela, Deklaracija je za porodice žrtava samo mali korak. Žrtve su i dalje nezadovoljne što je jedan od najodgovornijih za Srebrenicu – Ratko Mladić, i dalje na slobodi. Ukoliko Srbija želi da Deklaracija ne ostane samo simbol njene prozapadne politike i pokušaja približavanja Briselu, onda napokon mora da isporuči osobe osumnjičene za ratni zločin.

Proces pomirenja biće dosta težak, sve dok ne budu kažnjeni oni koji negiraju dešavanja u Srebrenici, dok se o tome ne bude diskutovalo u školama i na univerzitetima i dok žrtve budu morale da čekaju na odštetu.

Taj proces počinje demokratskim rasvetljenjem i Deklaracija je važan korak suočavanja Srbije sa prošlošću – teoretski gledano. Jer, umesto da se dalje razvije diskusija u tom pravcu, već je počelo cenjkanje o narednoj deklaraciji. Onoj o srpskim žrtvama.

Međutim, istinsko pomirenje ne može se postići političkom trgovinom i tesnom većinom u parlamentu. Posebno ne po starom načelu „ja tebi, ti meni“. Ono funkcioniše samo kod istinskog i najdubljeg unutrašnjeg uverenja svih učesnika. Čini se da na Balkanu za tako nešto vreme još nije sazrelo.

Komentar: A. Milberger

Odgovorni urednik: I. Đerković