Mali korak za čoveka…
21. jul 2012.
Kada je reč o svemirskim letovima i istraživanju Zemljine orbite, posle Drugog svetskog rata pa do kraja šezdesetih godina, Sovjeti su u svemu bili ispred Amerikanaca. Poslali su prvi satelit u zemljinu orbitu, prvog psa, prvu ženu, prvog muškarca koji je u orbiti napustio svemirski brod, i Amerikancima je u jeku Hladnog rata bilo potrebno neko veliko postignuće da pokažu ko je napredniji od svih. Jeste da su Sovjeti sve svoje uspehe ostvarili surovim eksperimentisanjem po svaku cenu. Do danas nisu otkrili koliko njihovih naučnika-entuzijasta se spržilo, ugušilo ili drukčije nastradalo u raznim simulatorima ili probama.
Idemo na Mesec jer je to teško
Za to vreme, Amerikanci su pratili njihove uspehe i neuspehe i sakupljali znanja koja su bivšeg predsednika Džona Kenedija nagnala da 1962. najavi slanje čoveka na Mesec: „Izabrali smo da odemo na Mesec još u ovoj deceniji i učinimo i druge stvari, ne zato što su lake, već zato što su teške!“ Precizno planiranje misije Apolo 11 počelo je 1965. Premišljanja o tome da li da se na mesec iskrca samo jedan član posade ili dvojica, i koliko to da traje, trajala su do 1968. kada je odlučeno: iskrcavaju se dvojica i to na dva i po sata.
Pri izboru mesta za sletanje bezbednost je imala najvažniju ulogu. Tako je rešeno da se sleti na mesto na koje padaju direktni sunčevi zraci a da povratak na Zemlju počne takođe pri dnevnom svetlu. Osim toga, u Mesečevom modulu je trebalo zadržati što više goriva za ne daj bože, pa je odlučeno da sletanje bude u blizini Mesečevog ekvatora, u Moru tišine. Tražilo se i mesto sa što manje kratera, pa je NASA zbog toga u Mesečevu orbitu između 1966. i 1968. poslala bespilotni Lunar orbiter koji je napravio mnogo fotografija Mesečeve površine i pomogao da se nađe pravo mesto.
Armstrong pa Oldrin
Tako je 16. jula 1969. 2940 tona teška raketa Saturn V je iz Kejp Kanaverala na Floridi iznela u orbitu svemirski brod sa trojicom astronauta. Tri dana kasnije, Apolo 11 je ušao u Mesečevu orbitu. Tamo su Armstrong i Oldrin prešli u modul Igl, kojim su se uspešno spustili u More tišine. Mesecom je prvi prošetao Nil Armstrong izgovorivši čuvene reči o malom koraku za čoveka a velikom za čovečanstvo.
Samo 20 minuta kasnije, pridružio mu se Baz Oldrin. Posle dva sata i 30 minuta, nekih merenja i skupljanja Mesečevog kamenja, vratili su se u Igla, uzleteli, uspešno se prikopčali za maticu, odbacili Igla, okrenuli Apolo 11 u pravu Zemlje i sleteli na kraju u Pacifik. Posle su 17 dana ležali u karantinu – za svaki slučaj.
Autor: Saša Bojić
Odgovorna urednica : Dijana Roščić