Male šanse za postizanje mira u Siriji

Nakon što je Moskva sprečila usvajanje nekoliko rezolucija Saveta bezbednosti UN protiv Asadovog režima, sada je rešila da posreduje u dijalogu sirijskih strana. Iduće nedelje u rusku prestonicu stižu šef sirijske diplomatije Valid al-Mualim i vođe opozicije Moaz al Khatib.

Generalni sekretar Arapske lige, Nabil al-Arabi, zahteva od Rusije da iskoristi svoj uticaj na vladu u Damasku u cilju pronalaženja mirnog rešenja. Pored Irana, sirijsko vođstvo podržavaju samo još Rusi, kaže za Dojče vele Dimitri Trenin, direktor fondacije Karnegi za međunarodni mir. "Oni imaju uticaj u Damasku, jer još uvek isporučuju oružje i drugu robu sirijskoj vladi. Osim toga Rusija podržava sirijsku vladu moralno i politički. Ukoliko vlada u Damasku ne pokaže spremnost za razgovore, Rusija bi mogla da smanji pomoć i poveća pritisak", kaže Trenin.

Uticaj Moskve ograničen

Ipak Rusija očigledno ne može Asadovom režimu da postavlja direktne zahteve, smatra Hajko Vimen iz Fondacije Nauka i politika: "Ne verujem da je Rusija u poziciji da natera sirijski režim na poteze koje on ne želi ili za koje veruje da bi mogle predstavljati kraj njegovog postojanja. Ako bi Rusija to pokušala, došlo bi do raskida odnosa sa Sirijom."

Pored toga Rusiji nedostaje i volja da izvrši pritisak na sirijski režim. Rusija u regionu, osim Sirije, nema drugih prijateljskih država. Osim toga, ruska flota može da koristi sirijsku sredozemnu luku u Tartusu. Moskva ne želi da se odrekne Damaska kao partnera. Ipak, i u Moskvi su svesni toga da je situcija za Asadov režim sve teža. 19. februara su Rusi evakuisali svoje poslednje građane iz zemlje pogođene građanskim ratom.

Bliski saveznici?

Direktor fondacije Karnegi, Dimitri Trenin smatra da Sirija i Rusija uprkos povezanosti, nisu bliski saveznici."Bašar al- Asad nikada nije bio ruski saveznik, njegov otac je bio saveznik Sovjeta tokom Hladnog rata."

Stav Moskve prema sukobu u Siriji nema toliko veze sa ruskim interesima na sirijskom tlu. Moskvi je daleko više stalo do toga sa spreči intervenciju SAD ili NATO, zbog čega je i blokirala rezolucije UN o Siriji.

Hajko Vimen iz Fondacije Nauka i politika smatra da su loši izgledi za moskovske razgovore. Suviše su različiti interesi strana u sukobu. I dok sirijska opozicija želi što pre da se otarasi vlade, vlada ni ne pomišlja na ostavku. Tu nema prostora za vođenje dijaloga.

Autori: Andreas Gorčevski / Ivana Ivanović

Odg. urednica: Željka Telišman