Ukrajinskog predsednika u političkom Berlinu ubrajaju u nezgodne goste, i to ne samo zbog spora oko gasovoda Severni tok 2. Petro Porošenko, sa druge strane, ima razloga da bude nezadovoljan svojim evropskim partnerima.
Nemačka se mesecima mučila sa formiranjem vlade i tokom tog perioda su mnoge teme ostale u zapećku uključujući i Ukrajinu. Angela Merkel doduše i dalje ima auru iskusne i principijelne državnice, ali njen puzajući gubitak moći kod kuće nije promakao ni prijateljima ni neprijateljima u inostranstvu.
- pročitajte još: Balkan – žrtva gasnog rata Rusije i Ukrajine?
U Francuskoj u vidu Emanuela Makrona stoluje predsednik sa jasnim linijama politike prema Rusiji, ali ni on do sada nije stavio do znanja da mu je konflikt u Ukrajini u vrhu agende. A Nemačka i Francuska su upravo dve zemlje koje se u okviru EU glasno zalažu za sporni drugi gasovod Severnog toka.
Taj bi gasovod udvostručio kapacitet Severnog toka, načinio Ukrajinu izlišnom u tranzitu gasa čime bi je oslabio finansijski i geopolitički.
U političkom Berlinu mnogi očajavaju zbog Ukrajine. Reforme su tamo izgleda zamrle, javni sektor je stao na pola puta. Porošenko i sam spada u politički aktivne superbogataše – takozvane oligarhe – i nije baš požurio da oslobodi zemlju iz živog blata klijentelističke ekonomije.
Nije slučajno kancelarka Merkel prvo pomenula reforme u Ukrajini, kada je sa Porošenkom stala pred novinare u Berlinu. Tek onda je govorila o ratu u Donbasu.
Ideja da se Plavi šlemovi UN pošalju u ratno područje ostaje mrtvo slovo na papiru. Rusija bi pristala na mirovnjake, ali samo dužu linije demarkacije i kao obezbeđenje za tamošnju misiju OEBS-a.
Ukrajina traži da Plavi šlemovi obezbede i pogranični pojas na istoku, kako bi odsekli separatistima puteve snabdevanja i dolaska boraca iz Rusije. Berlin u ovoj stvari čvrsto stoji na strani Kijeva. Na istoku, nažalost, ništa novo.
Porošenko je dobio izbore pre četiri godine jer je obećao da će prekinuti krvoproliće na istoku zemlje. To mu nije uspelo. Još gore, iz Kijeva nema političkih impulsa za napredak u mirovnom procesu.
- pročitajte još: Sankcije protiv Šredera?
Sada sve ukazuje da će se Proošenko u sledećoj izbornoj kampanji predstavljati kao veliki Evropejac. Obećaće građanima da će uvesti zemlju u zapadne strukture, u NATO i Evropsku uniju. Oba obećanja su iluzije u dogledno vreme, ali to ne zanima predsednika čija izborna pobeda 2019. nije izvesna.
Merkel nije htela da se uhvati u to kolo. Rekla je, doduše, da gradnja novog gasovoda ne bi smela da ugrozi tranzitnu ulogu Ukrajine, da se to prvo mora razjasniti. To ne vredi mnogo. Jer ko je uopšte dovodio u pitanje da je transfer gasa od strateškog značaja za Ukrajinu? Da se Ukrajina na neki način mora obeštetiti – to su priznali i najvatreniji zagovornici novog nemačko-ruskog gasovoda.
Reči kancelarke ostavljaju prostor da se u njih učita bilo šta. Petro Porošenko će znati da iskoristi tu izjavu i da kancelarkine reči iskoristi za izbornu kampanju.