Maksimalne kazne za ubistvo linijskog sudije

Rihard Nijevenhujzen (41) zapravo nije bio profesionalni sudija. On je 2. decembra prošle godine volonterski uzeo zastavicu i pomagao glavnom sudiji, i to u utakmici koju je njegov sin igrao u dresu domaćeg tima iz Almerea, predgrađa Amsterdama. U Holandiji je uobičajeno da roditelji ili prijatelji kluba volonterski pomažu u suđenju omladinskih liga, ali tog dana utakmica nije protekla uobičajeno. Prerasla je u nešto što će šokirati fudbalsku naciju.

Šutirali ga kao fudbalsku loptu

Nezadovoljni jednom odlukom linijskog sudije, igrači gostujućeg kluba Nijev Sloten – svi starosti 16 ili 17 godina – napali su Nijevenhujzena, oborili ga i počeli da ga šutiraju i gaze „kao fudbalsku loptu“, kako je to formulisao Sud. U tome su učestvovala petorica tinejdžera, koji su osuđeni na godinu do dve u zatvoru za mlade, što su maksimalne kazne za delo koje im se stavlja na teret. Šesti tinejdžer, 15-godišnji dečak, kažnjen je sa 30 dana zatvora jer nije učestvovao u prebijanju sudije, ali je napao protivničkog golmana.

Međutim, tog dana nisu samo klinci sudelovali u zločinu. U gaženju sudije pridružio im se i otac jednog od igrača, inače neka vrsta trenera ili službenog lica u gostujućem klubu. Taj 51-godišnji čovek osuđen je na šest godina zatvora jer „nije dao dobar primer i umesto da kritikuje mlade igrače, on im se pridružio u šutiranju sudije“. Osuđeni se zove El-Hasan D. a njegovo ime podsetilo je holandske medije da klub Nijev Sloten, čiji su igrači pretukli sudiju, dolazi iz četvrti Amsterdama koja je uglavnom naseljena imigrantima.

Grupno ubistvo bez predumišljaja

Tokom petodnevnog procesa izvedeno je 60 svedoka, neke od njihovih izjava bile su direktno suprotstavljene. Osim retkih fotografija, materijalnih dokaza gotovo da nije bilo. Uprkos tome, Sud je nedvosmisleno utvrdio da su optuženi krivi za poduhvat grupnog ubistva bez predumišljaja – odnosno da nisu nameravali da ubiju Nijevenhujzena, ali mu jesu zadali smrtonosne udarce.

Upravo je to pokušavala da ospori odbrana. Nesrećni sudija se, naime, posle napada pridigao, naizgled oporavio, otišao kući, da bi tek sutra kolabirao i umro u bolnici. Zato su zastupnici optuženih tvrdili da je Nijevenhujzen umro zbog poremećaja zajedničke arterije glave, a ne od posledica udaraca. Ipak, stručnjaci i sudije nisu mislili tako. Još je advokat odbrane, osuđujući huligansko ponašanje svojih štićenika, rekao da je „sramota što država koristi pojedinačni slučaj da pošalje poruku“. Rok za žalbu je dve sedmice, a izvesno je da će se odbrana žaliti.

Sa druge strane, Majkl Nijevenhujzen, sin ubijenog sudije, bio je zadovoljan presudom. Majkl se i sam pojavio kao svedok i teško je optužio grupu ubica. „Sve sam video svojim očima. Znam šta se dogodilo. Zato sam zadovoljan presudom. Nadam se da će poslati signal i da će preplašiti sve koji bi uradili sličnu stvar“, kaže Majkl. Njegov brat Džejmi misli da „u društvu i dalje postoji premalo poštovanja. Moramo da radimo na tome, a presuda je deo tog posla.“

Autor: Nemanja Rujević (ape, rtr, ard)
Redakcija: Jakov Leon