1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Makedonsko-bugarski spor oko Goranaca

Nakon izveštaja sa Kosova da tamošnji Bošnjaci i Goranci masovno dobijaju bugarske pasoše, sada stižu reakcije i iz Sofije. Da li je to deo „makedonsko-bugarskog spora“.

Dvadesetak mladih i nekoliko porodica strpljivo čekaju pred zgradom u Sofiji u kojoj se nalazi Agencija za Bugare u inostranstvu. Svi su sa Kosova i svi su podneli molbe za priznavanje svog bugarskog porekla odnosno bugarskih korena. Šanse za pozitivan odgovor na njihove molbe su velike, iako ima i onih koji se odbijaju, kaže za DW direktor Agencije Rosen Ivanov.

Članstvo u KUD-u – dovoljno za bugarske korene

Dobijanje potvrde da je neko bugarskog porekla donosi sa sobom značajne prednosti

Dobijanje potvrde da je neko bugarskog porekla donosi sa sobom značajne prednosti

Dobijanje potvrde da je neko bugarskog porekla donosi sa sobom značajne prednosti: dobijanje dozvole za privremeni boravak, pravo na dobijanje bugarskog državljanstva i privremenu ličnu kartu sa rokom važnosti od pet godina. Procedura za dobijanje bugarskog državljanstva je duga i spora, vodi je Ministarstvo pravde, a okončava se ukazom predsednika. Za razliku od te procedure, dobijanje dokumenta koji potvrđuje bugarsko poreklo odvija se bez takvih briokratkih prepreka.

„Istorija, naglašavam, nije važna. Važno je ono kako se ljudi osećaju“, kaže Ivanov. „Oni koji imaju potvrdu o bugarskom poreklu ne pozivaju se na intervjue, one koji to nemaju, bivaju pitani o tome kada su rođeni i da li se osećaju kao Bugari“, objašnjava direktor Agencije za Bugare u inostranstvu.

Ako neki kandidat nema dokaz o sopstvenim bugarskim korenima, on može kao dokument da podnese i članstvo u nekom bugarskom Kulturno-umetničkom društvu u inostranstvu.

„Ne naplaćujemo hiljadu evra za potvrde“

Od kraja marta ove godine, takav dokument izdaje i Udruženje Bugara na Kosovu. „Do sada Kosovari nisu pokazivali veliko interesovanje za bugarske pasoše i ne znam šta se u međuvremenu dogodilo da se situacija promeni. Tvrdnje da na Kosovu naplaćujemo hiljadu evra za dobijanje potvrde su netačne. Kod nas je to besplatno“, tvrdi Ivanov.

On dodaje da je od 2009. godine do danas samo 39 građana Kosova podnelo molbe za priznavanje bugarskog porekla, a da je njih 32-je dobilo pozitivan odgovor. Direktor Agencije za Bugare u inostranstvu tako demantuje tvrdnje iznete u nedavnom izveštaju DW: „Nemačka je od 2005. do danas uvela u svoje državljanstvo četiri miliona stranaca, a nas razapinju na krst zbog 30 pasoša“, zaključuje Ivanov.

Makedonsko-bugarski spor

Raniji direktor Agencije, prethodnik Rosena Ivanova, Spas Tašev, ocenjuje da je problem sa etničkom pripadnošću ljudi na jugu Kosova, samo deo „ukupnog makedonsko-bugarskog spora“.

Njegovo mišljenje deli i ekspert Agencije Jordan Kolev, inače doktor istorijskih nauka: „Makedonija baca novac na oko 8.000 Goranaca na Kosovu pokušavajući da od njih napravi islamizirane Makedonce. Iste takve pretenzije ima i Bosna, kada je reč o Bošnjacima sa Kosova koji tvrde da su Bugari. Sarajevo želi da priključi te ljude Titovoj, bošnjačkoj naciji islamiziranih Slovena“, kaže Kolev. On ipak priznaje da se „ne osećaju svi Goranci kao Bugari“ i da „priznavanje bugarskih korena ne znači samo po sebi i etničku pripadnost“.

Autor: Nikolaj Cekov
Odgovorni urednik: Ivan Đerković