1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

"Makedonski Obama" veruje u uspeh

Makedonci biraju novog predsednika, četvrtog nakon proglašenja nezavisnosti. Pravo glasa na izborima ima 1.8 miliona građana. Prvi put jedan kandidat Albanac ima šanse da dobije i veliki broj glasova Makedonaca.

default

U znaku izbora: Predizborni plakati u Skopju

Makedonija bira novog šefa države i nosioce lokalnih vlasti, ali pre svega polaže popravni ispit na testu zrelosti njene demokratije, pošto je na prošlogodišnjim vanrednim parlamentarnim izborima doživela debakl. Jedan ubijen, osmoro ranjenih, više oružanih incidenata – bilans koji je još više udaljio Makedoniju od njenog glavnog cilja – integracije u NATO i EU. „Apsolutno je važno da izbori budu fer i demokratski, da se pokaže demokratska zrelost. Sudbina dva miliona građana je u našim rukama i nesmemo se igrati sa sudbinom i budućnošću Makedonije“ – rekao je za Dojče Vele bivši ministar unutrašnjih poslova Ljube Boškovski, dojučerašnji zatvorenik Haškog suda i sadašnji nezavisni predsednički kandidat.

Makedonsko približavanje EU

S obzirom na prošlogodišnja iskustva, nedeljni izbori će biti utoliko pažljivije posmatrani od više stotina predstavnika međunarodne zajednice. Makedonija više od pet godina ima status kandidata i od ovih izbora zavisi da li će konačno do kraja ove godine EU odrediti termin za početak pristupnih pregovora. Prvi korak trebalo bi da bude ukidanje viza za makedonske građane. Ljubomir Frčkoski, kandidat opozicionih socijaldemokrata, upozorava: „Polovina građana, čini mi se, ima strani pasoš. To je opasnost za zemlju, za makedonski deo iz priče o izolaciji“.

Druga glavna tema je grčko-makedonski spor oko imena države, koji je postao nepremostiva prepreka u evroatlanskoj integraciji Makedonije. Opozicija je za kompromisno rešenje, vladajuća nacional-konzervativna partija VMRO DPMNE zastupa nepopustljiviji stav. Njen kandidat – mada ne i član, univerzitetski profesor Ivanov, za koga se smatra da ima najviše izgleda u izbornoj trci, ipak najavljuje da bi insistirao na susretu sa grčkim predsednikom kao znaku dobre volje. Konkretan predlog kako bi izgledalo rešenje ne nudi niko. Za kakav se odnos prema balkanskim susedima zalažu kandidati? „Dosad smo prema susedima imali odnos koji smo definisali kao ekvidistancu, dakle jednaka udaljenost od svih. Ja promovišem koncept jednake otvorenosti i bliskosti sa svima“, kaže Ivanov.

Wahlen Mazedonien

Valjda će dočekati članstvo: Deca sa zastavicama EU na jednom predizbornom skupu

Makedonski Barak Obama

Ovoga puta predizborni skupovi su slabije posećeni nego ranije, kampanja je bez sjaja, kandidati nude uopštene fraze i nekonkretna obećanja. Novina je što ima čak sedam kandidata za šefa države. Troje su Albanci. Političar i biznismen Imer Selmani, kadidat i predsednik stranke Nova demokratija, zahvaljujući umerenom, razboritim nastupu, osvojio je i deo Makedonaca i nije bez izgleda da se nađe u drugom krugu glasanja, jer je odluka već u prvom krugu malo verovatna. U javnosti je bilo i reči o „makedonskom Obami“.

„Fenomen Obama je prisutan u Republici Makedoniji već samom činjenicom što se dobar dio građana –Makedonaca, još u kampanji izjašnjava da će me podržati. Znači prevazilazimo nacionalne barijere, što je veoma bitno za našu državu i što je veoma bitan indikator naše demokratske zrelosti“, kaže Selmani.

Prvi put žena – kandidat za predsednicu

Najzanimljivije na izborima je ipak da se prvi put kandiduje i jedna žena, povrh toga još i Albanka. Miruše Hodža, univerzitetska profesorka sa dva doktorata nauka, svesna je da još nije sazreo trenutak da žena stane na čelo države, ali računa na dugotrajni efekat kandidature. „Već samim tim što se pojavljujem na političkoj sceni u ulozi u kojoj žena, posebno Albanka, a i makedonska žena takođe, nikad nije bila, veoma utiče na podsvest svih građana. Ali, ja se tu ne zaustavljam. Napravila sam ovaj prvi korak, sada bi trebalo svi da pokušamo kolektivno da dalje razvijamo samopouzdanje žena“.

A privredna kriza?

Ključ za unutrašnji mir i koheziju makedonskog društva, ističu svi kandidati, jesu stabilni međunacionalni odnosi. „Okvirni ugovor obezbeđuje mesto svim nacionalnim zajednicama u Republici Makedoniji“, naglašava Imer Selmani.

Ohridskim okvirnim ugovorom iz 2001. godine okončan je sukob između pripadnika albanske manjine i makedonske države koji je pretio da preraste u građanski rat.

Kandidati obećavaju biračima bolji život zahvaljujući privrednom razvoju i stranim investicijama.

Realnost je da nema posla za privredu, proizvodnja je bila u padu u februaru od 16,7% u odnosu na isti mesec prošle godine, nezaposlenost iznosi 34%. Ali privredni problemi su ionako u nadležnosti vlade, a ne predsednika države.

  • Datum 22.03.2009
  • Autor Zoran Jordanovski
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/HH8a
  • Datum 22.03.2009
  • Autor Zoran Jordanovski
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/HH8a