Makedoniji fali liderstvo, vizija i dijalog | Politika | DW | 22.05.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Makedoniji fali liderstvo, vizija i dijalog

Da li Makedonija ima kapacitet i rukovodstvo spremno na donošenje krupnih odluka u bilateralnim sporovima? Po tom pitanju podeljena su mišljenja političara i diplomata.

Odnosi na Balkanu uz pomoć dijaloga i kompromisa, ležu na integracioni kolosek. Hrvatska je rešila spor sa Slovnijom, a, iako su svi verovali da je to nemoguća misija, i Srbija je postigla dogovor sa Kosovom. Makedonija je od toga daleko. Evroatlantske integracije te zemlje uslovljene su rešavanjem spora oko imena sa Grčkom, a senku baca i nepotpisivanje Dogovora o dobrosusedstvu sa Bugarskom. Ima li Makedonija kapacitet i rukovodstvo spremno na donošenje krupnih odluka u bilateralnim sporovima?

Predsednik prvog višestranačkog Sobranja Stojan Andov smatra da Makedonija već dugo nema pravo rukovodstvo, a da ono koje ima u poslednje vreme izrazito luta: „Od vremena kada je donet Privremeni sporazum nismo napravili ni korak dalje. Nemamo rukovodstvo koje je sposobno da primeni evropske koncepte u uređivanju odnosa sa susedima, niti ono može da građane objedini politikom koja bi zemlju povela napred. Ako na sve to dodamo i unutrašnje slabosti, kao što su konfuzija u međuetničkim odnosima i slabosti demokratskih institucija, onda svi ti elementi ukazuju da naše državno rukovodstvo nema kapacitet da se nosi sa izazovima sa kojima se zemlja suočava“, kategoričan je Andov.

Ali Ahmeti: Albanci ne žele da se zemlja zove BJRM, zato što oni nisu Sloveni

Ali Ahmeti: Albanci ne žele da se zemlja zove BJRM, zato što oni nisu Sloveni

Biti ili ne biti!

Pre nedelju dana, pozivajući se na „kompetentnog i iskusnog diplomatu“, grčki mediji objavili su da medijator Metju Nimic ne može da postigne čudo u sporu oko imena. Grčki analitičari i mediji, odgovornost za neuspeh u dosadašnjim pregovorima svalili su na makedonsku stranu, i ocenili da „vlasti u Skoplju treba da promene mišljenje kako bi pregovori izašli iz ćorsokaka“.

Pritisak stiže i iznutra. Lider Demokratske unije za integraciju (DUI) Ali Ahmeti izjavio je da je krajnje vreme da se spor oko imena reši: „Ne želimo skraćenicu BJRM (Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija). Albanci ne žele da se zemlja zove BJRM, zato što oni nisu Sloveni. Mi smo zemlja bez imena“, rekao je Ahmeti. Po njegovom mišljenju, poslednji Nimicov predlog ne odražava makedonski identitet i jedino što bi moglo da pretrpi promene jeste skraćenica BJRM.

Sa druge strane, ambasador Risto Nikovski smatra da je ime države samo pokriće da se prekrsti narod. „Problem sa Grčkom nije u imenu države, već sa Makedoncima. Atina ne prihvata da postoji poseban narod koji govori svojim maternjim, makedonskim jezikom. Zbog specifičnih regionalnih interesa Vašingtona i solidarnosti Brisela, Grčka uživa njihovu nelegalnu podršku, protivno odredbama Privremenog sporazuma (između Grčke i Makedonije iz 1995. prim. ur.) i presudi Haškog tribunala. Kada se to zna, onda je jasno da problemi između Srbije i Kosova ili Hrvatske i Slovenije, koji se svode na borbu za teritorije, nikako ne mogu da se porede sa nerazumnim grčkim zahtevima od Makedonije. U ta dva slučaja svakako da je potrebno liderstvo. Ali u slučaju Makedonije pitanje je: biti ili ne biti! Da li će opstati kao narod ili biti bačeni na đubrište istorije? U Makedoniji, bez obzira na kapacitete, niko normalan ne može da potpiše saglasnost sa tim da se narod prekrsti, odnosno da se saglasi sa tim da Makedonaca više nema! Da, tačno takvo je pitanje Makedonije. A ako se ipak i nađe neko takav, to bi bez sumnje vodilo u novi (balkanski) rat“, upozorava Nikovski.

Dijalog bez sagovornika

Posrednik UN u sporu između Makedonije i Grčke Metju Nimic

Posrednik UN u sporu između Makedonije i Grčke Metju Nimic

Bivši šef makedonske diplomatije Denko Maleski smatra da je Makedonija propustila šansu da kao mlada i hrabra nacija iskoristi evropski diskurs i izađe iz balkanske kaljuge, pa sada trpi udarce sa svih strana. Prema njegovom mišljenju, liderstvo podrazumeva i podršku, ali i temeljnu pripremu građana na odluke koje se donose. „Najgore je kada pokušavaš da demonstriraš liderstvo, a nema nikog da te sledi. Dogovaraš sprovođenje krupnih koraka. Idemo li? Idemo! A onda se okreneš i vidiš na iza tebe nema nikog. Političke strukture u prvim godinama nakon osamostaljivanja nije uspela da proizvedu rešenja, ali nisu uspeli ni oni koji su došli posle. Igralo se na kartu 'vreme radi za nas', a ja kažem: 'vreme radi za one koji rade'.“

„Drugo, važno je i da se građani pripreme za donošenje krupnih odluka. Gledao sam TV-debatu u Srbiji gde je Vuk Drašković doživeo zaprepašćujuć transformaciju od nacionaliste do liberala. Liberalna javnost kod nas je u manjini. Moramo da prihvatimo dobronamerna upozorenja da se problemi ne rešavaju megalomanskim nacionalizmom. Zato je najvažnije da se otvori dijalog u samoj zemlji. Ljude i medije ne treba ućutkivati, već motivisati da govore, debatuju, demaskiraju procese i identifikuju probleme“, poručuje Maleski.

Daleko su Atina i Skoplje?

Da li je moguć dijalog bez sagovornika i na unutrašnjem i na spoljašnjem planu? Za sada nema nikog ko bi mogao da premosti distancu koju personifikuju onih 800 kilometara između Skoplja i Atine i koja je postala i mera udaljenosti Makedonije od evrointegracija. Grčki predsednik Karolos Papuljas ne dolazi u Makedoniju na samit lidera Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi, niti na Forum posvećen dijalogu civilizacija. Susreti političara dveju zemalja su retki i najčešće na neutralnom terenu. Isto važi i za 200 kilometara udaljenu Sofiju.

„Početak pregovora Makedonije i Evropske unije dogodiće se kada Skoplje stvori atmosferu dobrosusedstva sa svojim komšijama“, u više navrata je poručio bugarski premijer Marin Rajkov. I predsednik Rosen Plevnelijev istakao je da datum za pregovore Makedonije zavisi od Dogovora o dobrosusedstvu između Sofije i Skoplja. Kako pišu bugarski mediji, po tom pitanju nema suštinskog napretka jer Makedonija insistira da iz Dogovora bude izbačen jedan, za Bugarsku važan tekst iz Deklaracije donete 1999. godine i koji u suštini treba da bude osnova novog međudržavnog dogovora. Taj deo glasi: „ništa u Makedonskom Ustavu ne može i ne treba da bude osnova za mešanje u unutrašnje poslove Bugarske u cilju zaštite statusa i prava lica koji nisu građani Makedonije“.

Analitičari su saglasni da u politici čuda ne postoje i da procesi zavise od efikasne implementacije političkog „trojska“ – liderstva, vizije i dijaloga. Makedoniji je ostalo veoma malo vremena da do junskog samita Evropske unije, to „trojstvo“ i demonstrira.

Autorka: Katerina Blaževska, Skoplje
Odgovorni urednik: Ivan Đerković