1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Makedonija između dve Evrope

Među zemljama EU postoje najmanje dva plana o prevazilaženju izbegličke krize. Jedan od njih predviđa da jednu od ključnih uloga igra Makedonija. Aktuelna vlast u Skoplju za uzvrat očekuje ustupke…

Od početka prošle godine Makedonija je bila ključna tranzitna tačka za skoro 700.000 izbeglica i migranata na tzv. Balkanskoj ruti ka severnoj i zapadnoj Evropi. Za par nedelja, nakon što makedonske vlasti budu završile ogradu od bodljikave žice duž južne granice sa Grčkom, ta praksa bi mogla da bude okončana. Ne postoji neki fiksni datum kada bi Makedonija trebalo da zatvori granicu za izbeglice, ali kada ograda bude podignuta i eventualni signal iz EU bude stigao, to bi moglo da se dogodi praktično bilo kada, navode makedonski zvaničnici u anonimnoj izjavi za DW.

„Najvažnije je da imamo ljude i opremu za kontrolu granice, kao i za registraciju (izbeglica) na zvaničnim prelazima“, izjavio je makedonski ministar spoljnih poslova Nikola Poposki nakon sastanka šefova diplomatija Evropske unije 6. februara u Amsterdamu.

Slovački premijer Robert Fico već je najavio da očekuje da će zemlje Višegradske grupe (Slovačka, Češka, Mađarska i Poljska) odobriti plan za novu zaštitu granice u Makedoniji tokom njihovog sastanka u Pragu 15. februara. „Tada više neće biti važno da li je Grčka deo Šengena, jer ćemo mi biti u stanju da zaustavimo migrante“, rekao je Fico.

Dva koncepta za rešavanje krize

Gerald Knaus, predsednik Evropske inicijative za stabilnost (ESI), smatra da je „ludo“ podizati zid koji štiti Šengen u „najslabijim državama u regionu“. On ocenjuje da se u ovom trenutku u Evropi događa „trka između predstavnika dva veoma različita koncepta“ za rešavanje izbegličke krize. Koncept Višegradskih zemalja, a to je po Knausu „zamisao mađarskog premijera Viktora Orbana“, predviđa blokiranje svih kretanja izbeglica podizanjem zida duž južnog Balkana, odnosno zelene granice između Grčke i svih njenih severnih suseda – Makedonije, Albanije i Bugarske. Drugi koncept, koji ima podršku nemačke kancelarke Angele Merkel, predviđa masovno preseljavanje stotina hiljada izbeglica direktno iz Turske u zemlje-članice EU i kraj korišćenja Balkanske rute uz zajedničku, grčko-tursku kontrolu Egejskog mora.

Mazedonisch-griechische Grenze Kinder auf der Balkanroute

Sve viüe dece na Balkanskoj ruti

Ideja pretvaranja Makedonije, zemlje koja nije članica EU, u poslednju liniju odbrane od izbeglica, dobila je podršku i u Briselu. Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, u pismu koje je krajem januara poslao premijeru Slovenije Miru Ceraru, uverava ga da je Komisija podržala njegov plan za sve zemlje EU da se „pruži pomoć (Makedoniji) u cilju poboljšanja kontrola na granici sa Grčkom, a kroz upućivanje policijskih službenika i opreme.“

Nemački list „Frankfurter algemajne cajtung“ objavio je ove nedelje tekst u kome tvrdi da će „granica između Makedonije i Grčke u potpunosti biti zatvorena u narednih nekoliko sedmica“ – i to i za ratne izbeglice. Zvaničnici u Skoplju tvrde da takvi planovi ne postoje. „Makedonija je tranzitna zemlja i delovaće u koordinaciji sa EU i zemljama-članicama Unije“, izjavio je za DW Ivica Bocevski, specijalni savetnik za spoljne poslove u kabinetu makedonskog predsednika.

Jedan drugi makedonski zvaničnik visokog ranga koji je želeo da ostane anoniman, ukazuje ipak da odluka o tome da li će i kada granica biti zatvorena, neće biti doneta u Skoplju, već u Briselu i Berlinu. „Ne postoji nikakav rok do 15. februara ili bilo kog drugog datuma, ali kada odluka bude doneta, mi ćemo je poštovati.“

Politički ustupci Makedoniji?

Situaciju dodatno komplikuje politička kriza u Makedoniji. Suočen sa optužbama za raširenu korupciju, izborne manipulacije i ilegalno prisluškivanje, premijer Nikola Gruevski podneo je sredinom januara ostavku. Ipak, njegova nacionalistička stranka VMRO-DPMNE i dalje kontroliše vladu i aktivno podržava podizanje ograde na južnoj granici. Kao rezultat toga, Gruevski i njegova stranka dobili su snažnu podršku zemalja Višegradske grupe koje ga doživljavaju kao pouzdanog partnera. I dok one, ali i neke druge članice EU podizanje makedonske ograde vide kao znak stabilnosti i obećavaju početak pregovora o pristupanju te zemlje Evropskoj uniji, državni sekretar u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova Mihael Rot, koji je posetio Makedoniju 2. februara, kaže za DW da „neće biti nikakvih političkih ustupaka“ makedonskoj vladi zbog saradnje po pitanju migracija.

A ako se politički ustupci ostave po strani, može se reći da je za malu i siromašnu zemlju kao što je Makedonija, najbolje rešenje da izbeglice i migranti ostanu u Turskoj ili u svojim matičnim zemljama, kaže za DW jedan visoki funkcioner u makedonskoj policiji: „Mi, nažalost, nemamo ni ljudske, ni bezbednosne, niti ekonomske resurse da se izborimo sa ovakvom krizom“. Podizanje ograde, dodaje on, nije rešenje, jer to ne može da zaustavi migraciji i samo će ojačati krijumčarske mreže. „Zamislite situaciju u kojoj moramo silom da zaustavimo 50.000 ili 100.000 ljudi koji pokušavaju da pređu našu granicu iz Grčke. Šta ćemo da radimo? Da pucamo na njih?!“