Majkl Mur je gnjavator a kanski žiri je politikantski

Do pred samo finale Filmski festival u Kanu bio je natprosečno dobar. A onda je čitav utisak srušen jednom jedinom odlukom – da se Zlatna palma doseli Majklu Muru. Nije reč o tome da li su možda ”2006.” ili ”Old Boy” više zaslužili pobedu od filma ”Farenhajt 9/11” već o tome da je, kao što to često biva, politika na kraju pobedila nad umetnošću.

Već prvog dana Kana predsednik žirija Kventin Tarantino je obećaoda će se postarati da pobede pravi filmovi i svi su želeli da na tome poveruju ovom definitivno najvećem živom ljubitelju filma koji je uskliknuo: ”Neka je prokleta politika”. Ali, ko može da ozbiljno pomisli da čovek koji je režirao ”Kil Bil” smatra da je "Farenhajt 9/11" najbolji film koji je video u ovogodišnjoj konkurenciji.

Zato to pre svega deluje kao politička odluka koja bi trebalo da ovom ostvarenju pomogne pravovremeno za predizbornu kampanju da dospe u američke bioskope. Pri tom se ne može prenebregnuti ni činjenica da je Tarantino, štićenik producentske kompanije ”Miramaks”, dodelo glavnu nagradu Murovom filom kojeg je ”Miramaks” finansirao.

Dodeliti Palmu Majklu Muru nije bila pogrešna nego sumnjiva odluka. Odmah treba izbrisati iz glave ideju da je time nagrađen jedan autsajder jer je Mur u gilmskoj industriji već odavno od Davida izrastao u samozaljubljenog Golijata. A u najgorem slučaju bi Džordž V. Buš, cilj svih polemika, mogao da profitira od Murovih besomučnih napada.

Majkl Mur sebe naziva autorom i režiserom a zapravo je gnjavator i populista što priznau čak i oni koji su mu politički bliski. Njegove knjige su pune klišea kojima podilazi onima koji i onako dele njegovo mišljenje. To što je Mur u Kanu za svoj anti-bušovski film dobio nagradu ne znači da je u to uložio puo istraživačkog rada ili daje izneo noev argumente.

Žiri, iako možda ima i druge motive, time šalje političku poruku i to ne neku posebno hrabru jer se veoma velika većina evropske publike svakako zalaže za smenu na mestu predsednika Sjedinjenih Država. Nije mnogo verovatno da će birači u Americi biti impresionirani hrabrošću žirija. Murovi filmovi su magnet za evropsku publiku. U SAD je njihov uticaj mali.

Uz to se zbog ovih napada Džordž Buš neće ni najmanje uznemiriti. Republikanci, za razliku od konkurencije oličene u Džonu Keriju, nikada i nisu imali puno pristalica u američkoj filmskoj industriji.