Majka je umrla u dečakovim rukama

Sedam sati je. U prihvatilištu za decu “Maria Luisa“ na periferiji Plovdiva - drugog po veličini grada u Bugarskoj - vaspitač Atanas Barev budi mališane. Oni ustaju, umivaju se, sledi doručak, a potom ih vozi u školu. Popodne su neki na terapeutskoj likovnoj nastavi, dok drugi odlaze u sportske klubove. Ali, nije uvek bilo tako, kaže direktorka Darina Kukeva. Brige su bile sasvim drugačije.

„Zimi smo se smrzavali , zato što zidovi i krov doma nisu bili dobro izolovani. Osećala se vlaga i memla, na linoleumskoj podlozi vidljive su bile ogrmone rupe. Bilo je čak i opasno.“

Žrtve promena

Međutim, odskora je situacija bolja, zahavljujući nemačkoj pomoći putem „Udruženja za pomoć bugarskoj deci u domovima“. U Plovdivu je jedan trošni dom porušen i na njegovim temeljima podignut je čitav niz objekata, najmodernijih ove vrste u zemlji. Deca smeštena u domove su, u stvari, žrtve najnovijih promena u Bugarskoj, pošto je politički prelom uzdrmao mnoge familije, neke i sa dramatičnim posledicama.

Alkohol, seksualna zloupotreba i nasilje u porodici su propratne pojave. Tako je i sa devojčicom Kristinom i njenim bratom Petrom, čiju je majku do smrti premlatio pijani očuh.

Vaspitač Valentin Velinov se seća te porodične drame.

„Sve je u sobi bilo umazano krvlju, pod, zidovi, lak i pokrivači. Kada su komšije pronašle decu bilo je kasno, majka je umrla u dečakovim rukama.“

Bugarska je danas zemlja u kojoj je najviše dece u sirotištima. Ulazak u EU nije tu mnogo promenio. Naprotiv, siromaštvo najmlađih se povećava i direktna je posledica siromašenja roditelja. Statistika pokazuje da 65% dece potiče iz familija u kojima su mesečna primanja ispod minimuma u EU i iznose 78 evra. Mnoga deca su smeštena ovde, u dom “Maria Luisa“, zato što roditelji ne mogu da ih prehrane.

3 i po evra mesečno

„Trenutno je ovde smešteno 80-oro dece. Ona mesečno dobijaju džeparac od 70 leva, odnosno 2,5 evra. Najmanje bi, međutim, trebalo da imaju 3 i po evra. A onda mi kolege jave da nema novca i da tražim sponzore. Tako je to ovde…“, kaže vaspitač Velinov.

Tri i po evra je malo, da bi mališani podmirili osnovne potrebe: jelo, obuću, udžbenike i vannastavne aktivnosti. Cene su u Bugarskoj dostigle evropki nivo. Vaspitači ne veruju da će im pomoći političari ili novonastala privredna elita. Pritom je Brisel stornirao pomoć Bugarskoj, zbog korupcije i pronevere novca evropskih projekata. Uduženje za pomoć bugarskoj deci iz Nemačke, istovremeno, beleži pad dobrotvornih novčanih priloga, pošto je Bugarska ušla u EU. Mnogi projekti će verovatno biti ukinuti. Za siromašnu decu to bi bilo katastrofalno. Jer, bez pomoći iz inostranstva ustanova “Maria Luisa“ ne bi uopšte funkcionisala, posebno kada je reč o teraputskim uslugama. A, koliko je terapija neophodna traumatizovanoj deci najbolje islustruje primer pomenute devojčice Kristine.

„Pokušavam da ne mislim o tome. Nije prošlo mnogo vremena od moje porodične tragedije i nisam još dovoljno stabilna da to prebrodim. Jednom moram otići i na grob majke. Ali, ne znam kada će to biti“.