Mahinacije srpske RRA i vlade - i DJ Šantal

List «Frankfurter algemajne cajtung» u današnjem broju iznosi opširan članak vog dopisnika iz Beograda Mihaela Martensa u kome se iznosi kompletna priča o natezanju Saveta srpske radiodifuzne agencije i Vrhovnog suda Srbije oko izdavanja dozvola za emitere. Posebno se prati priča o televiziji RTL koja pripada nemačkom koncernu «Bertelsman», i koja sudskim putem pokušava da se izbori za dozvolu da emituje program. Način na koji Savet RRA u Srbiji drži RTL podalje od medijskog tržišta nazvan je «školskim primerom korupcije» i u malom antrfileu ovako opisan: «Savet radiodifuzne agencije doneo je neobične odluke u korist jednog domaćeg oligarha. Vrhovni sud Srbije je u tome video kršenje zakona – ali Savet ignoriše odluku suda uz prećutnu saglasnost vlade». Vlada je u članku personalizovana u vidu premijera Vojislava Koštunice koji se vidi na ovećoj fotografiji u drutvu nemačke kancelarke Angele Merkel. A tu je i slika pomenutog «oligarha»: za stolom, uz čašu vode i šoljicu kafe, pred mikrofonom, pogleda uprtog u daljinu, sedi Željko Mitrović, vlasnik televizije «Pink». U članku je on opisan kao «neka vrsta srpskog Žozefa Fušea», koji je sačuvao svoj položaj pod svim režimima i u svim okolnostima, pri tome se spretno držeći u pozadini.

Autor podseća da RTL nije dobio dozvolu za emitovanje, ali da su je pored «Pinka» dobile i televizije «Košava « i «Avala», koje predstavlja kao ispostave «Pinka», i prenosi da je «Košava» od Mitrovića dobila i dobar deo novca potrebnog za depozit od 200.000 evra kako bi mogla da konkuriše za izdavanje dozvole.

Kao čovek koji ovakve stvari omogućava jasno je predstavljen Vojislav Koštunica. «Zbog slučaja RTL-a» piše u članku, «nemačka vlada je Beogradu više puta ukazala na to da je za potpisivanje Sporazuma o pridruživanju Evropskoj uniji potrebna i saglasnost Nemačke. No, Koštunica za to slabo mari. Uostalom, njemu već godinama uspeva da i pored mnogo jačeg pritiska Ujedinjenih nacija, EU i SAD te Haškog tribunala stalno odlaže izručenje ratnog zločinca Ratka Mladića – zašto bi onda popustio u sporu oko dozvola za emitere koji je politički manje eksponiran?»

Ništa manje zanimljiv nije ni članak na strani 13 «Zidojče cajtunga» odštampan oko fotografije trojice otkačenih i razbarušenih tipava među kojima srednji ima crno odelo i leptir-mašnu, ali i srpski pojas koji obično krasi narodne nošnje. To je DJ Šantel, junak ovog novinskog portreta, čovek koji širi ritam Balkana po Nemačkoj i Evropi. Pravo ime mu je Štefan Hantel, iz Frankfurta je, karijeru je počeo svirajući elektronsku muziku a onda je prešao na vruće balkanske ritmove koje zajedno sa srpskinjom Vesnom Petković peva na engleskom, srpskom i romskom jeziku. Sve je počelo spektaklom zvanim «Bukovina klub» organizovanim u Frankfurtu, kombinacijom između DJ-seta i svirke uživo različitih balkanskih muzičara i džipsi-bendova. Veče je bilo takav uspeh da je DJ Šantal te muzičare odveo u studio i sa njim snimio dva CD-a koji su 2006. dobili BBC-evu «Svetsku muzičku nagradu». DJ Šantal je trenutno najpopularniji predstavnik balkanskog etno-popa, nešto između njujorškog benda «Balkan beat box» i Mis Platnum, Rumunke iz Berlina, koji balkanske elemente kombinuju sa elektronikom, hip-hopom i soulom. DJ Šantal svira i svuda po svetu, u Rio De Žaneiru je nastupio između «Daft panka» i «Bisti bojsa». Njemu nimalo ne smeta raznolikost balkanskih muzičkih motiva jer tvrdi: «u muzici jugoistočne Evrope uvek su se ukrštali slovenski i osmanski elementi, orijentalno-vizantijski sa zapadnim», što ga dovodi do jednostavnog zaključka: «muzika je kopile».

Sa balkanskim ritmovima Štefan Hantel i kolege će «pržiti» evo već za koji dan u Frankfurtu, pa u Ahenu, pa u Minhenu. Naći će se i o tome po koja beleška.