Mafiji je bolje u Nemačkoj nego na Siciliji | Evropa | DW | 12.04.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Mafiji je bolje u Nemačkoj nego na Siciliji

Banke, gradilišta, igre na sreću... Jedva da postoji neki privredni sektor u Nemačkoj u kom nema organizovanog kriminala. Ali izgleda da čak i nemački sudovi pred tom činjenicom radije žmure, ne na jedno, već na oba oka.

Najnoviji slučaj dogodio se pred Pokrajinskim sudom u Kelnu protekle sedmice. Tamo je izrečena presuda za četiri osobe poreklom sa Sicilije koje su izgradile pravo građevinsko carstvo – a koje zapravo uopšte nije postojalo. Dokazano im je da su „upravljali“ sa čak četrnaest preduzeća u građevinskom sektoru koja su uredno izdavala račune drugim firmama, naravno za usluge koje nikad nisu učinjene i robu koja nikada nije isporučena.

Smisao čitavog posla bio je da su onda te firme sve te račune, naravno kao trošak poslovanja, odbijale od poreza. Naravno, ne samo zbog porekla osuđenika, su mnogi bili uvereni da je nemoguće stvoriti takvo „carstvo“ bez „zaštite“. A nije teško ni da se pogodi, ko je pružao takvu zaštitu: mafija.

Međutim, prema objašnjenju portparola suda Ahima Hengštenbergera, „nejasna“ je optužba da je i tu reč o mafijaškom poslu. Sud zato u svojoj presudi uopšte nije ulazio u pitanje „učešća u organizovanom kriminalu“, već je pristao na nagodbu sa optuženima pa će njihov „šef“ Gabrijele S. i računovođa Rozario P. provesti iza rešetaka četiri godine i tri meseca, Agatino F. osuđen je na tri godine i osam meseci, a Bjađo S. na tri i po godina zatvora.

Mafija? Kakva mafija?

Oni su osuđeni zbog utaje poreza i neplaćanja doprinosa u iznosu od šest miliona evra. U stvari, ti „preduzetnici“, vlasnici „građevinske imperije“ čije je sedište bilo u jednom kafiću u četvrti Kalk u Kelnu, državu su prevarili za kud i kamo veći iznos, ali je u međuvremenu mnogo toga zastarelo. Iako su svi oni dobro poznati i nemačkoj policiji (jedan od njih je čak na sud i dospeo iz zatvora gde služi kaznu na osnovu presude po jednoj drugoj optužbi), sud nije našao dovoljno osnova da ih kazni za bilo šta drugo osim za privredni kriminal.

Za nemačku novinarku Anu Najfer koja istražuje organizovani kriminal u toj zemlji, ta presuda je, blago rečeno, razočaranje: „U ovom slučaju reč je čitavom sistemu lažnih firmi i sve je završilo sa par godina zatvora“, smatra novinarka. Ona je jedna od autora i dokumentarnog filma o mafiji u Nemačkoj koji je prikazan na tamošnjoj televiziji, a istraživala je, između ostalog, i delovanje te ekipe iz Kelna. I dok sud tvrdi da nema dokaza o njihovoj povezanosti s mafijom, Ana Najfer ukazuje da „itekako postoje indicije da su ti optuženi imali kontakte sa barem jednim bivšim pripadnikom italijanske mafije“.

Ipak, iako je razočarana presudom, ona je zapravo uopšte ne čudi. Jer i toj novinarki je jasno da sve što ima veze sa mafijom, za nemački sud samo znači komplikacije. Ovako, čitav proces je brzo završen jer još ima mnogo ljudi u Nemačkoj koji su uvereni da mafija i organizovani kriminal u toj zemlji – uopšte ne postoje!

Nema većega gradilišta bez mafijaša

Na to upozorava i Andre Šulc, predsednik nemačkog Udruženja kriminalističkih službenika: „Nemačka se dugo smatrala mestom na koje su se italijanski mafijaši 'povlačili' na sigurno kada im je u Italiji postalo previše 'gusto'. Ali u međuvremenu znamo da su različite grupe organizovanog kriminala itekako aktivne i u Nemačkoj i da ih zapravo u tome gotovo niko ne uznemirava.“

Taj iskusni kriminolog upozorava da mafija odavno nije nekakav „specijalitet“ koji se može naći samo u Italiji. To je danas postao ogroman, međunarodni problem. Nemačka policija odlično zna da oni nisu aktivni samo u „tradicionalnim“ kriminalnim delatnostima, poput šverca drogom i oružjem ili prostitucije, već su itekako aktivni u kockarnicama i kladionicama, u građevinskom sektoru, ali i u bankarstvu.

„Mafijaši, zaklonjeni iza legalnih preduzeća, uveliko učestvuju u svetu naše ekonomije i prodiru u sektor javnih poslova. Na primer, često se javljaju na javne konkurse, naročito u građevinskom sektoru, gde nude poslove po cenama daleko nižim od konkurencije“, objašnjava Šulc.

Kad dobiju posao, onda je druga priča kako ipak ostvare zaradu, ali im je najvažnije da „uđu“.Zato je i Pokrajinski kriminalistički ured Severe Rajne Vestfalije (pod koji spada i Keln) u svom izveštaju došao do zaključka da „nema većega gradilišta u čitavoj pokrajini na kojem mafija ne zarađuje novac“. Taj izveštaj dospeo je do ruku novinara, a kriminalistički ured ne želi „ni da potvrdi, niti da demantuje“ autentičnost tog zaključka.

Sve se zna – i ništa se ne zna

Jer i Savezni kriminalistički ured u svojim poverljivim izveštajima barata brojkom po kojoj u Nemačkoj boravi najmanje 460 osoba za koje se „opravdano sumnja“ da su pripadnici raznih italijanskih grupa koje se mogu podvesti pod termin „organizovani kriminal“. Nedeljnik „Špigel“ navodi da u tom izveštaju nemački policajci čak i tačno znaju, koliko ih je iz koje kriminalne organizacije. Najviše, oko polovine, ih je iz Ndrangete, organizacije koja potiče iz Kalabrije, sa Kamorom iz Napulja povezano je 88 osoba, članova „prave“ mafije, dakle Koza Nostre sa Sicilije je 77, a 14 je osoba deluju u ime klanova iz Apulije.

Pogledajte video 05:43

Rok protiv mafije

U suštini može se pretpostaviti da ih ima i više jer, po mišljenju policijskog službenika Sebastijana Fidlera koje prenosi „Špigel“, „u malo kojoj zemlji mafiji je tako lako da deluje kao što je to slučaj sa Nemačkom“. I Marko Reseler, novinar zapadno-nemačkog javnog servisa WDR, smatra da je „mafijašima život ovde lagodan baš zato što se uporno tvrdi da mafije nema“. Reseler je takođe koautor televizijske emisije o mafiji u Nemačkoj i on je, u okviru svog istraživanja posetio i „domovinu“ mafijaša – Italiju.

Tamo je i kod policije i kod državnih tužilaca stekao sasvim drugu sliku od one koja se može videti kod istražitelja u Nemačkoj. „Mora se reći da se ljudi tamo mnogo hrabrije otvoreno suprotstavljaju mafiji i bore se protiv nje, nego što je to slučaj u Nemačkoj.“ To smatraju i mnogi njegovi sagovornici u Italiji. I državni tužilac Palerma Roberto Skarpinato tvrdi da mafija u Nemačkoj „može da radi gotovo bez ikakvih smetnji“.

Potrebna je i hrabrosti

Taj novinar tvrdi da je problem i zakonodavstvo: u Italiji je kažnjivo već i samo učešće u kriminalnoj organizaciji, i to se dosledno sprovodi. Takve odredbe zapravo postoje i u Nemačkoj, ali po pravilu, to ostaje samo puka teorija pa i dokazani mafijaši žive bezbrižno. Osim krive percepcije o organizovanom kriminalu u Nemačkoj, Oliver Malkov iz Sindikata policijskih službenika, optužuje i političare.

Naime, već godinama se štedi na policajcima, dok se istovremeno kao najveći problem ističe terorizam. S druge strane, sasvim je jasno da je bogata Nemačka mesto u kojem operišu mnoge grupe organizovanog kriminala i to ne samo iz Italije, već praktično iz čitavog sveta. Zato je neophodno potrebno mnogo više novca i službenika da bi se Nemačka pozabavila tim problemom. Ali potrebno je i više hrabrosti.

I taj policijski službenik upozorava da u borbi protiv mafije nema brzih i velikih uspeha. Ako se i uhapsi neki mafijaški šef, pitanje je dana kad će se nametnuti sledeći. A političare kod takve borbe obično ne čeka slava, pozivi na televiziju i izborna pobeda. To najbolje zna čitav niz odvažnih političara, policajaca i sudija u Italiji: mnogo njih je poginulo od metka ili podmetnute bombe, a ostali moraju da žive pod policijskom zaštitom.

Autori: S. Hepner / A. Šubić
Redakcija: Jakov Leon

Audio i video