Lustracija u Srbiji - propala akcija?

Liberalno-demokratska partija je, naime, inicirala sprovođenje tog zakona, a neposredan povod bila je rasprava u skupštini o direktoru Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo Zorana Balinovca. Balinovac je u parlamentu pokušao da predstavi Zakon o vladi, ali se umesto toga rasprava vodila o njegovoj političkoj karijeri, jer je kako se čulo bio službenik u vladi Mirka Marjanovića i član Jugoslovenske levice.

Predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić je nakon žustre rasprave za skupštinskom govornicom najavio formiranje devetočlane komisije za lustraciju koja bi sprovodila Zakon o lustraciji; činili bi je sudije Vrhovnog suda Srbije, istaknuti pravni stručnjaci, zamenik javnog tužioca i dva narodna poslanika, jedan iz vlasti i jedan iz opozicije. Iako su odredbe tog zakona vrlo blage, i njima se onima koji su kršili ljudska prava u prošlosti uskraćuju određene funkcije, većina političkih stranaka je iskazala svoje protivljenje sprovođenju tog zakona. LDP je na neki način ostao usamljen, jer su se protiv zakona izjasnili radikali i socijalisti, Demokratska stranka Srbije i G17 Plus svoj stav su iskazali time što su bili na vlasti u vreme kada zakon nije sprovođen, a iz Demokratske stranke su poručili da tom problemu treba prići oprezno.

Aleksandar Resanović, direktor Centra za mir i razvoj demokratije u izjavi za Radio Dojče Vele kaže da se s obzirom na sadašnji sastav vlade, u kome dominira Demokratska stranka, ipak može očekivati da vlada podrži takav predlog:

„Međutim, ukoliko se desi suprotno iz bilo kojih razloga, ukoliko neko znači promeni mišljenje i bude protiv takvog zakona onda će Vlada da se otvoreno deklariše kako je protiv toga da se primenjuje zakon koji je donela Narodna skupština. Prema tome, to je jedan vrlo veliki presedan koji prosto zaslužuje da bude apsolutno sankcionisan“.

Uspešno sprovođenje Zakona o lustraciji sa druge strane je nemoguće bez otvaranja dosijea tajnih službi, koje se opet mora urediti posebnim zakonom. Ključni argument protivnika Zakona o lustraciji je da su moguće manipulacije sa dosijeima, ali i da su dosijei često falsifikovani ili pročišćeni. Socijalisti smatraju da se taj zakon neće primenjivati, jer je po njihovom mišljenju to suptilan način da se iz javnog života uklone politički protivnici. Upravo socijalisti i radikali najviše i strahuju od primene tog zakona, jer se u vrhovima ovih stranaka nalazi puno kandidata za lustraciju, ocenjuje Aleksandar Resanović:

„Te ličnosti, kažem, morale bi da budu ponaosob tretirane, i da verovatno ukoliko bi neko od njih bio oglašen da je kršio ljudska prava da bi to sigurno izazvalo jednu veliku bujicu negodovanja i tih lica, i njihovih stranaka, i da bi to u svakom slučaju u značajnoj meri moglo da dovede do određenih političkih potresa. Međutim, ostaje sad to otvoreno pitanje da li su nove vlasti spremne da preuzmu na sebe kao odgovornost razračunavanje, dokazivanje, i tako dalje, ali čini mi se da to jednostavno moraju da preuzmu, to jeste njihov deo posla, i to nije lak posao ali to je jedini način da se odredi prema prošlosti i da se krene u novu budućnost“.