1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Lustracija u Bugarskoj

U Bugarskoj će danas i sutra biti provereni svi poslanici izabrani posle 1989.te – da li su ili ne imali kontakte sa bivšom službom državne bezbednosti, a imena onih koji su saradjivali sa njom biće objavljena.

default

Zdanje Bugarske tajne službe

Slobodan pristup dosijeima ličnosti iz javnog života omogućava uvid javnosti u biografije tih ljudi i istovremeno, na osnovu zakona o lustraciji, nekima od njih onemogućava učešće u javnom životu.Bugarski poslanik Metodij Andreev kaže:

„Opšte je poznato da je u Nemačkoj sprovedena sveobuhvatna lustracija.Takvi zakoni usvojeni su i u Češkoj, Poljskoj, , u Rumuniji se dosijeima bavila posebna komisija, samo u Bugarskoj nije ništa preduzeto protiv bivših saradnika komunističkih tajnih službi“, kaže Andreev.

Svuda u bivšem istočnom bloku nametnula su se ista pitanja: ko sve podleže lustraciji i kakve mogu biti posledice proveravanja prošlosti? Sledeća tačka sporenja jeste saradnja sa unutrašnjim tajnim službama - političkom policijom, i sa onim službama koje su bile okrenute inostranstvu – tu je reč o špijunaži.U Sofiji su poslednjih meseci objavljena imena mnogobrojnih diplomata koji su špijunirali za komunističke vlasti.Metodij Andreev smatra da danas takve ličnosti nisu pogodne za diplomatsku službu i kaže:

„Ti ljudi ugrožavaju dobre kontakte sa novim partnerima, izazivaju nepoverenje.Nije samo nemoralno, nego je i glupo upravo ljude koji su se borili protiv imperijalizma danas slati kao diplomate na Zapad.Povrh svega postavlja se i pitanje njihove nekadašnje saradnje sa bivšom sovjetskom obaveštajnom službom“.

Ta mogućnost izaziva zabrinutost i u sedištima NATO i EU. Naime, ne sme se potceniti opasnost pristupa poverljivim informacijama ljudi koji možda još saradjuju sa Moskvom ili ih je lako moguće uceniti.A kada je o tim ljudima i unutrašnjoj politici reč, postavlja se pitanje da li je prihvatljivo da na vlasti budu osobe koje su, kao špijuni, kršili zakone drugih zemalja ili postupali nemoralno saradjujući sa državnom bezbednošću, odnosno političkom policijom.To baš nije u skladu sa idejom pravne države.

Bugarski predsednik Georgij Parvanov, koji je radio kao špijun za komunističku obaveštajnu službu najbolji je primer za to, smatra Andreev:

„To je jedini predsednik države u Evropi koji je saradjivao sa komunističkom službom bezbednosti.Da ima morala i savesti, odavno bi se povukao“, kaže bugarski poslanik Metodij Andreev.

Istina, i u zapadnim demokratskim zemljama ima političara koji su radili za službe bezbednosti, ali gradjani novih demokratija smatraju da saradnja sa službama koje su bile pod kontrolom KGB-a i delovale samovoljno i van zakona ima drugu dimenziju i da tim ljudima nema danas mesta u javnom životu.

  • Datum 03.09.2007
  • Autor Aleksandar Andreev
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Bavt
  • Datum 03.09.2007
  • Autor Aleksandar Andreev
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Bavt