Lukava uzdržanost Kremlja

Frankfurter algemajne cajtung o protestima u Rusiji piše: „Putin je proteklih dana slao protivrečne signale: svoje protivnike je optuživao da su inostrani agenti i istovremeno je podržao prava građana na demonstracije. Mogao bi biti dobar znak to što su snage bezbednosti za vikend bile uzdržane i što su protesti dozvoljeni skoro širom Rusije - pa čak iako poneke stvari ukazuju da je to bila samo taktika. Izbori za Dumu i neočekivana mobilizacija u danima posle izbora pokazali su da Putin može biti siguran u njegovu moć samo ako ima sredstava da manipuliše izborima i spreči dolazak novih političkih snaga. Tri meseca do predsedničkih izbora 4. marta, biće uzbudljivi“.

Slično komentariše i Algemajne cajtung iz Majnca: „Uzdržanost s kojom je Kremlj reagovao na najveće proteste od raspada Sovjetske unije, je lukava. Izgleda da je Putin shvatio da najviše otvorenim sukobom i državnim nasiljem može da ugrozi izbore za predsednika Rusije u martu. Trenutno premijer i njegova omražena partija Jedinstvena Rusija igraju na kartu da će rusko proleće zamrznuti s dolaskom oštre zime. Ipak još uvek nije isključeno da će ovo proleće doneti plodove.“

Hanoverše algemajne cajtung piše: „Do sada je Zapad izbegavao da dâ jasnu procenu situacije u Rusiji. Ali iskustvo sa arapskim prolećem pokazuje da sa tim ne bi trebalo predugo čekati. Rusija ima drugu ekonomsku težinu od one koju imaju Egipat ili Jemen.“

Loše za Britaniju, loše i za Evropu

O izolaciji Britanije u Evropskoj uniji Berliner cajtung piše: „Nije bila loša Kameronova pozicija, već njegovo vođenje pregovora. Sada mu više nije siguran ni trijumf u njegovoj sopstvenoj partiji. Umesto da umiri ’evromrsce’, samo ih je još više podstakao. Tvrdolinijaši su već na putu da se probiju sa potpunim istupanjem iz EU. To je bila Pirova pobeda – loša za Britaniju, ali loša i za Evropu. Jer Evropska unija neće moći tako lako da odustane od svoje treće najjače privredne sile.“

Braunšvajger cajtung piše: „Nezavisno od odluke britanskog premijera Kamerona, koji je u sopstvenoj zemlji izložen ogromnom pritisku, EU ne bi trebalo da se zakači za sitničavo isterivanje prava i jeftino bockanje. Bilo bi to drsko iskrivljavanje stvarnosti EU, kada bi se Kameronu prebacivalo zbog tvrdoglavog stava o evru, poreza na finansijske transakcije i finansijskog mesta Londona. I druge zemlje EU su u prošlosti čvrsto imale na umu nacionalne interese kada su govorile o Evropi. Ipak pitanje, koliko suvereniteta treba preneti na Brisel da bi Evropa i nezavisno od valute politički funkcionisala, moraju da postave sve članice Evropske unije.“

Pripremila: Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković