1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Lufthanza odustaje od bio-goriva

Posle više od 1.000 probnih letova (delom i preko Atlantika), Lufthanza je prestala da koristi bio-gorivo. Nemački avio-prevoznik vraća se normalnom kerozinu. Razlog je jednostavan: nema dovoljno bio-goriva.

default

Lufthanza zadovoljna biološkim kerozinom - ali njega nema dovoljno

U petak (13.1) na aerodromu u Frankfurtu na Majni rezervoar jednog aviona tipa Boing 747 (let preka Vašingtona) servisno osoblje je napunilo bio-kerozinom. Bio je to posljednji let tokom probne faze u korišćenju bio-goriva, koja je počela u julu 2011. U tom periodu avioni nemačke avio-kompanije su oko 1.200 puta koristili bio-kerozin.

Lufthanza je, prema vlastitim navodima, u probnoj fazi smanjila emisiju ugljen-dioksida za ukupno 1.500 tona. Test je, kako navodi Lufthanza, bio uspešan. „Bio-gorivo se pokazalo dobrim za upotrebu“, kaže Joahim Buze. On je u Lufthanzi bio odgovoran za projekat.

Lufthanza i druge avio kompanije traže alternativu normalnom kerozinu, i to ne samo iz naučnih razloga. Od početka 2012. Evropska unija je obavezala sve avio-prevoznike da transparentno (za letove iz i u Evropu) prikažu količinu emisije CO2 u obliku sertifikata. Drugim rečima: što se tokom nekog leta u atmosferu pošalje više CO2, let će biti i skuplji za prevoznike.

Povratak klasičnom kerozinu

Biomassekraftwerk Lünen Flash-Galerie

Nema dovoljno obradivih površina za bio-masu


Svejedno Lufthanza prekida test sa bio-gorivom i ubuduće će u svoje avione da toči normalni kerozin. U ovom trenutku jednostavno nema dovoljno bio-goriva. Za proizvodnju goriva je potrebna bio-masa, tačnije veoma mnogo bio-mase, po povoljnoj ceni. Drugi je problem i činjenica da su za proizvodnju bio-goriva potrebna i odgovarajuća postrojenja. A to nisu iste rafinerije u kojima se proizvodi recimo bio-dizel, dodaje Arne Rot, stručnjak za avio-saobraćaj.

Ekološke organizacije kritikovale su korišćenje bio-goriva za avione. Geše Jirgens iz Grinpisa to naziva „pogrešnim korakom“ i objašnjava: „Poljoprivredne površine su ograničene, moramo da odlučimo hoćemo li da proizvodimo hranu ili bio-gorivo.“ Jirgen Šmit, šef Fraunhoferovog instituta za energiju vetra i inženjering energetskih sistema iz Kasela je još precizniji. On smatra da je bio-masa pogodna za grejanje zgrada, ali ne i kao gorivo za vozila ili avione. Lufthanza međutim tvrdi da se korišćenjem bio-kerozina (u odnosu na fosilna goriva) emisija CO2 smanji za 50 odsto.

Autori: Andreas Beker / Srećko Matić
Odg. urednik: Nemanja Rujević