Loše vesti za evrozonu stižu iz Slovenije

Istovremeno pogoršanje ukupne privredne situacije značilo bi i suočavanje sa problemima. Loše vesti za evrozonu. Američka bonitetska kuća "Mudis" ponovo je smanjila ocenu kreditnog rejtinga Slovenije - sa "A2" na "BAA2" i najavila mogućnost daljeg smanjenja ocene. Kao glavni razlog navedeni su problematični krediti slovenačkih banaka u milijardskom iznosu za koje će sada biti odgovorne poreske platiše.

Mudis navodi i da se slovenačka vlada bori sa visokim troškovima refinansiranja i ograničenim pristupom finansijskim tržištima, dok se domaće banke sve snažnije oslanjaju na likvidnost Evropske centralne banke. Osim toga, budžetska situacija je pogoršana i slabim privrednim rastom.

Dokapitalizacija povećava državni dug

Trima najvećim slovenačkim bankama ponovo je potrebna dokapitalizacija, a to povećava državni dug. Mudis navodi da je država dokapitalizacijom "Nove Ljubljanske banke" do sada već dala jedan odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), a buduće verovatne dodatne dokapitalizacije tri najveće banke – Nove ljubljanske banke, Nove kreditne banke Maribor, "Abanke Vipa" će odneti od najmanje dva do osam odsto BDP.

Privredni stručnjaci smatraju da Slovenija više neće moći da se izvuče iz finansijskih problema sopstvenim snagama. Renomirani slovenački ekonomista Jože Damijan istakao je nedavno da Slovenija ima mogućnost da prihvati potpuno evropski paket pomoći, ili da kao Španija najpre potraži pomoć za svoje banke od EU. Damijan procenjuje iznos problematičnih kredita slovenačkih banaka na šest do osam milijardi evra.

Finska skupo osigurava svoju pomoć

Mudis samo jednoj zemlji predviđa “stabilne” izglede – Finskoj. I dok je nedavno doveo u pitanje kreditni rejting Nemačke, Luksemburga i Holandije jer u njima vidi znakove preopterećnosti, Mudis je za Finsku zadržao rejting AAA. Prema toj agenciji, Finska je tokom spasavanja dužničkih država u evrozoni sebe uvek pametno osiguravala i time izbegla finansijski rizik.

Finska smatra da svi poverioci treba da se osiguraju protiv gubitaka, time što zahtevaju jedan deo kaucije (garancije). Ministarka finansija Juta Urpilainen je u pregovorima sa španskom vladom krajem jula postigla dogovor da se 40 odsto kreditne sume od 2,2 milijardi evra izdvoji kao garancija. Znači, španska vlada morala je da uplati na finske račune oko 800 miliona evra, da bi zauzvrat dobila oko 1,4 miliajrdi evra. Sa druge strane Finska ne potražuje kao drugi kreditori evrozone kamate za svoje pozajmice.

Dužnici nemaju dovoljno sigurnosti

Italijanski premijer Mario Monti, čija zemlja ima poteškoća da po razumnim kamatama proda svoje državne obveznice, posetio je u sredu 1.8. Finsku. Da li bi Italija nekada mogla da ponudi rimske ruine ili venecijanske palate kao garanciju? Ekonomistkinja Sincija Alsidi smatra da to ne bi funkcionisalo.

“Odlučujuće je da u aktuelnoj situaciji dužnici nisu u stanju da ispune te zahteve. Verujem da posle kraćeg vremena, zemlje u problemima ne bi mogle da ponude sigurnost i smanje kreditni rizik poverilaca. Za jednu reltivno malu zemlju kao što je Finska, koja samo malim delom učestvuje u pomoći za Grčku i Španiju, to možda još i funkcioniše. Ali kada bi svi to radili, ne bi funkcionisalo”, rekla je Alsidi.

Priredila Ivana Ivanović (dpa, ard, dw)
Odg. urednik: Jakov Leon