1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Lovac na Bibliju

Konstantin fon Tišendorf (1815-1847) bio je na svoj način lovac na izgubljeno blago. Taj evangelistički teolog, gotovo ceo svoj život proveo je tražeći dokaze koji bi svet uverili u „istinitost Biblije“.

default

Konstantin fon Tišendorf

Pozadina potrage Konstantina fon Tišendorfa, događaj koju mu je dao odlučujući impuls, bila je zapravo jedna javna rasprava koja se događala oko 1835. godine i koju je podstaklo ondašnje objavljivanje knjige Davida Fridriha Štrausa. U svojoj knjizi „Život Isusa Hrista“, taj autor je, naime, pokušao da, u ime prosvetljenja naroda, rasvetli mit oko Isusa Hrista.

Za razliku od Štrausa, Fon Tišendorf je bio uveren u istinitost svake reči koja je stajala (i još uvek stoji) u Bibliji. A kao dokaz, bio je uveren Fon Tišendorf, trebalo je samo pronaći najstariju, originalnu verziju svete hrišćanske knjige.

Blago pronađeno na Sinaju

Bildgalerie Heilige Stätten Katharinenkloster Flash-Galerie

Manastir Svete Katarine na Sinaju

U tom smislu, on je krenuo na put – u jedan od najstarijih manastira na svetu, u manastir Svete Katarine u pustinji, odnosno, na brdu Sinaju. Tu je, u manastirskoj biblioteci, između ostalog pronašao i 129 tekstova napisanih na pergamentu. Vrlo brzo shvatio je da je reč o najstarijem pisanom biblijskom tekstu (delovima iz Starog zaveta). Kako monasi u tom manastiru očigledno nisu znali o kakvom je zapravo blagu reč, dozvolili su mu da čak neke od tekstova odnese sa sobom kući u Lajpcig, gde ih je i objavio 1846. godine.

U godinama koje su usledile, Fon Tišendorf je pokušao sve da pronađe i ostatak tekstova i time dokaže svoju tvrdnju. Međutim, prilikom kasnije posete manastiru Svete Katarine na Sinaju, tamo više nije bilo čak ni onih pergamenata koje je prilikom svoje prve posete tamo pronašao. Monasi su očigledno u međuvremenu shvatili o čemu je reč.

Pa ipak, iako tekstova Starog zaveta na tom mestu više nije bilo, Fon Tišendorfu je ipak pošlo za rukom da pronađe neke druge. I ti tekstovi bili su napisani na pergamentu, ali ovoga puta bio je to Novi zavet. Ipak, dozvolu da sme da ih iznese iz manastira, Fon Tišendorf je dobio tek nekoliko godina kasnije, tačnije, 1859. godine. S obzirom na to da je njegovo putovanje finansirao ondašnji ruski car, nemački teolog je te tekstove, takozvani Codex Sinaiticus, koje je navodno dobio na poklon od sinajskih monaha, odneo u Sankt Petersburg. Kako potvrda o takvom poklonu zapravo nikada nije pronađena, dugo vremena su trajali sukobi i rasprava oko toga, kome ti spisi zapravo pripadaju.

Katharinenkloster Wüste Sinai FLASH Galerie

Posetioci manastir napuštaju uz pomoć užeta

U nastavku: Krimić o Bibliji