1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Loše strane industrijske proizvodnje hrane

Uprkos svim apelima i naporima međunarodne zajednice, glad u svetu se ne smanjuje. Procenjuje se da u ovom trenutku gladuje milijardu ljudi. Stručnjaci zato predlažu neke nove globalne metode u proizvodnji hrane…

default

U bogatim zemljama hrane ima u izobilju, ali ne i u siromašnim...

Neophodno je suštinski menjati pristup proizvodnji hrane smatra Tobijas Rajhert iz organizacije „Džerman voč“ koja se bori za ravnopravnost juga i severa. „Industrijska proizvodnja hrane u Evropi iz dva razloga negativno utiče na ishranu u svetu. Industrijalizacija stočarstva dovela je do toga da se u Evropskoj uniji proizvodi mnogo više mesa nego što je to zdravo i što može da se potroši. A proizvodnja tih razmera moguća je samo jer se uvozi stočna hrana i tako koristi poljoprivredno zemljište drugih, često nerazvijenih država gde vlada glas“, kaže Rajhert.

I prema mišljenju Rafaela Šnajdera iz nemačke humanitarne organizacije Velthungerhilfe industrijska proizvodnja nije put ka rešenju problema gladi u svetu. „Nije reč samo o tome da se poveća proizvodnja, nego i da se omogući kupovina te hrane. A pristup hrani u mnogim zemljama u razvoju nije obezbeđen“, ukazuje Šnajder.

Jedan od osnovnih uzroka su mala kupovna moć i nepredvidiva kretanja na svetskim tržištima. „Špekulacije na berzama dovode do velikih kolebanja cena, što znači da povremeno dolazi do velikih poskupljenja“, kaže Šnajder.

Rešenje u pomoći malim poljoprivrednicima

A ko živi od dolar i 25 centi na dan nema manevarske mogućnosti. Osim toga, uvoz hrane iz Evrope koja se prodaje po subvencionisanim cenama oborio je cene i na pijacama u zemljama u razvoju tako da su tamošnji mali seljaci sve siromašniji. Svi koji ionako imaju socijalne probleme osuđeni su na glad.

Prema Šnajderovom mišljenju rešenje je u pomoći malim seljacima, regionalnoj prodaji, osnivanju zadruga, izgradnji puteva i skladišta. „Neophodna su skladišta, jer se između njive i tanjira u Africi gubi polovina hrane zbog lošeg skladištenja i otežanog transporta. Investicije na tom polju značajno bi poboljšale situaciju“, smatra Šnajder.

Ali, uprkos mnogim konferencijama i obećanjima još nema dovoljno političke volje da se zaista nešto učini.

Autori: Ulrike-Mast Kiršing / Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 17.01.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Qsp9
  • Datum 17.01.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Qsp9