1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Loše ocene za EU

Nemački istraživači mira optužuju Evropsku uniju da je doprinela eskalaciji krize u Ukrajini. U svom godišnjem izveštaju, oni upozoravaju na novi Hladni rat.

Mirovni Istraživači dali su Evropskoj uniji loše ocene za njenu spoljnu politiku: kriza u Ukrajini na videlo je iznela greške Unije u politici prema susedstvu. To je procena pet vodećih istraživačkih instituta u izveštajima za mir u 2014, koji su zajedno predstavljeni u Berlinu. „Politika Evropske unije, koja je Sporazumom o pridruživanju Ukrajinu stavila u situaciju ili-ili, bila je velika greška, koja je dovela do teških posledica“, kritikuje Ines-Žaklin Verkner iz Evangelističkog istraživačkog instituta (FEST). Evropska unija doprinela je nastanku krize u Ukrajini i potom malo učinila da se taj konflikt reši.

Greška Evropske unije

„Kada je Evropska unija izrazila solidarnost sa opozicijom na Majdanu, bivajući protiv režima sa kojim je prethodno htela da potpiše sporazum, produbila je unutrašnju političku polarizaciju i time sebe isključila kao posrednika i savetnika u konfliktu“, kaže Verkner.

OSZE Sitz Wien Hofburg

OEBS bi trebalo da igra veću ulogu u Ukrajini

Evropska unija ne može da se nosi sa „geopolitički aktivnim igračem“, kao što je Rusija, dodaje Bruno Šoh iz Fondacije za studije mira i konflikta iz Hesena. Pokušaj posredovanja ministara inostranih poslova Nemačke, Poljske i Francuske u Kijevu, februara 2014. došao je prekasno, kaže se u izveštaju pet institucija, koje, kako same kažu, žele da utiču na spoljnopolitički diskurs u Nemačkoj.

OEBS to može bolje

Istraživači mira smatraju da je Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi pravi subjekt za prevenciju konflikata. Međutim, i politička uloga OEBS-a, ali i njegov budžet, poslednjih nekoliko godina su se stalno smanjivali, kritikuju naučnici. To tako ne bi smelo da se nastavi i tu stvari treba vratiti na pravo mesto. OEBS bi ubuduće trebalo neprekidno da izveštava iz Ukrajine, a ne samo u kratkoročnim misijama.

Istraživači u vezi sa Ukrajinom predlažu i sledeće: zemlja bi trebalo da organizuje okrugle stolove na regionalnom i lokalnom nivou; u budućoj vladi bi trebalo da budu uključeni i pristalice „Partije regiona“ svrgnutog predsednika Viktora Janukoviča; članstvo u NATO trebalo bi izričito odbaciti. Dugoročni cilj trebalo bi da bude – Ukrajina kao most između Evropske unije i Rusije.

Pretnja novog Hladnog rata

Bruno Schoch Hessische Stiftung Friedens- und Konfliktforschung Archiv 2013

Bruno Šoh: EU ne može da se nosi sa geopolitički aktivnim igračem kao što je Rusija

Istraživači mira napominju da je prvo i najvažnije da se spreči novi Hladni rat. Ruski predsednik Vladimir Putin zaobišao je multilateralne sporazume u stilu tradicionalne politike velikih sila, pišu naučnici u svom izveštaju. Rusija stoga stvara opasan presedan i šteti međunarodnom poretku. Naučnici strahuju da kriza u Ukrajini može dovesti do nove faze naoružavanja u Evropi. Švedska je već najavila ogroman rast svojih vojnih ulaganja u narednih nekoliko godina – to je pogrešan put.

„Dijalog i saradnja sa Rusijom su i dalje neophodni“, apeluju istraživači mira. „Nadamo se da će zahtevi za demokratizacijom unutar Rusije, pre ili kasnije biti ponovo aktivirani.“ Ali za sada, predsednik Putin se nalazi u zenitu svoje moći i popularnosti. On tačno odmerava troškove i koristi svojih akcija. „On maksimalno koristi priliku kako bi sebe inscenirao kao harizmatičnog lidera i Rusiju kao kontra silu Zapadu.“ Putin time je takođe odvraća pažnju od domaćih problema, spekulišu istraživači.

Hannover Ankunft Flüchtlinge aus Syrien 2013

Sirijske izbeglice na aerodromu u Hanoveru

Humanitarna pomoć za Siriju

Istraživači mira zauzeli su i stav o Siriji, zemlji u čijem je krvavom građanskom ratu život izgubilo više od 160.000 ljudi i koji je delove zemlje ostavio u ruševinama. „Na mogućnosti da se na taj sukob utiče spolja, diplomatskim sredstvima, ja gledam veoma pesimistički“, kaže Šoh. To je pokazalo i povlačenje specijalnog izaslanika UN Lakdara Brahimija, koji je posle dve godine napora, u maju definitivno odustao. Uništavanje sirijskog hemijskog oružja je poslednji diplomatski uspeh, kaže Šoh. Međutim, problem je u tome što je ta inicijativa razoružanja, koju međunarodna zajednica pozdravila, ojačala režim u Damasku.

Ipak, strane zemlje mogu da pokušaju da obezbede humanitarnu pomoć – vazdušnim mostom ili prihvatanjem još izbeglica. „Politika prihvatanja izbeglica u EU i Nemačkoj je prosto skandalozna“, kaže Ines-Žaklin Verkner. „Pozivamo saveznu vladu da, s obzirom na humanitarnu katastrofu, u Nemačku primi barem 200.000 sirijskih izbeglica.“ Sudeći po podacima vlade, u Nemačkoj je za sada utočište našlo oko 40.000 Sirijaca.