Loše, ali ne i pogubno

Kriza nemačke privrede loše će se, ali ne i pogubno, odraziti na privrede u jugoistočnoj Evropi. Problem je dvojak, objašnjava Kristian Dreger, šef Odseka za makroekonomiju Instituta za privredna istraživanja u Berlinu:

"Prvi je zahlađenje konjunkture u industrijskim zemljama, a drugi trend smanjenja dotoka direktnih ulaganja."

Suzdržanost nemačkih i drugih stranih investitora će na zapadnom Balkanu delovati poput razvojne kočnice, naglašava Dreger:

"Privreda će u zemljama regije i dalje rasti, ali ne tako brzo kao proteklih godina. Proces sustizanja Zapada će se usporiti."

Usporavanje privrednog rasta

U poslednje vreme prosečna godišnja stopa privrednog rasta u regionu bila je do osam procenata, a u nekim granama privrede poput građevinarstva čak i do 20 odsto. Usporenje rasta ekonomije u budućnosti za sobom povlači restrikcije u zapošljavanju, možda i otpuštanja radnika, ali sigurno ne velikih razmera, uveren je Tobias Bauman, referent za jugoistočnu Evropu Nemačke industrijske i zanatlijske komore u Berlinu:

"Zamislivo je da će uslediti otkazi. No, dok jedni kažu kako nam predstoji apsolutna katastrofa, drugi tvrde da stanje nije tako loše. Tek jedno je jasno: negativnih odraza krize će biti, ali trebalo bi biti oprezan i ne dramatizovati previše situaciju."

Oporavak i reforme

Za razliku od automobilske industrije i mašinogradnje, turizam kao ponegde i najvažnija grana regionalne privrede mogao bi ostati pošteđen krize, smatra Dreger:

"Padom stope inflacije usled pojeftinjenja goriva i drugih proizvoda raste kupovna moć evropskog stanovništva. Ona dovodi do blagog povećanja privatne potrošnje u koju spadaju i turistička putovanja."

To će i drugim privrednim granama pomoći da opet stanu na noge. Brzina oporavka zavisiće, između ostalog, od reformi. Bauman preporučuje:

"Važno je da vlade urade domaće zadatke: da javne nabave učine transparentnima, da pošteno sprovode konkurse, da ograniče korupciju, te da ubrzaju administrativni postupak."