Ljulja se tron partijskim liderima?
5. maj 2018.
Socijaldemokratska partija Hrvatske (SDP) je uvela neke promene za koje stranačko vođstvo tvrdi da predstavljaju korak prema demokratizaciji i decentralizaciji stranke, pogotovo kada je reč o participaciji žena. No činjenica je da se novim statutom dodatno učvršćuje položaj predsednika stranke i otežava njegova smena.
I predlog novog statuta Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) donosi neke pomake, ali ne onakve kakvi su prvobitno bili predloženi. Modelom „jedan član – jedan glas“ birali bi se predsednik, njegov zamenik i četiri potpredsednika, ali ne i svi članovi predsedništva, kojih je do sada bilo šest. Uvodi se mogućnost savetodavnog referenduma među članstvom, ali ne za sva pitanja.
Pitanje unutarstranačke demokratije u vladajućoj stranci podgrejano je nakon nedavne pobune dela stranačkih prvaka protiv nametanja ratifikacije Istanbulske konvencije od strane predsednika stranke Andreja Plenkovića. Pobunjena je struja insistirala da svako u hrvatskom Saboru glasa po savesti, a ne stranačkom diktatu.
Sada je jasno da slučaj neće doneti nikakve sankcije unutar HDZ. Čini se da je Plenković, zbog oslabljene pozicije, morao da prihvati određeni stupanj unutarstranačke demokratije. To ga čini različitim od svojih prethodnika, koji su uživali u poziciji neupitnog stranačkog vođe čije se odluke bespogovorno izvršavaju.
Monarhijski stil vladavine
Dario Nikić Čakar, docent na zagrebačkom Fakultetu političkih nauka, ocenjuje za DW da Plenković zapravo nije imao drugog izbora. Podseća da je Plenković, preuzimajući HDZ, obećao demokratizaciju stranke i distanciranje od „monarhijskog“ stila vladavine Tomislava Karamarka i Ive Sanadera.
„Javnost to očekuje od njega. Zato Plenković u ovom pogledu nema izbora. On načelno s tim verovatno nema nikakav problem, iako je sigurno svestan da bi to kratkoročno moglo da mu uzdrma poziciju“, objašnjava mladi politikolog. Dodaje da „ne postoji stranački vođa koji svoju poziciju ne bi hteo da dodatno zaštiti“.
Kada je reč o unutarstranačkoj demokratiji, Nikić Čakar zna o čemu govori, s obzirom da je s koleginicom Kristinom Ćelap pri dve godine sproveo empirijsko istraživanje na ovu temu u osam hrvatskih stranaka. A to istraživanje pokazuje da je unutarstranačka demokratija u Hrvatskoj na izuzetno niskim granama, čak i u poređenju sa sličnim istočnoevropskim demokratijama za koje postoje podaci.
- pročitajte još: Protiv partija, protiv manjina
U hrvatskim strankama moć je koncentrisana u uskom krugu oko predsednika stranke, odluke se donose netransparentno, a participacija članstva jedva da i postoji. Stranke se po pravilu opiru promenama i nastoje da sačuvaju okoštale oligarhijske strukture.
Stranke kao one man show
Stepen demokratičnosti neke partije meri se najpre uticajem članstva na izbor stranačkih vođa i kandidata na opštim izborima. Nikić Čakar smatra da se vide pozitivne promene u nekim strankama, koje su počele da se otvaraju, ne samo svojim članovima, nego i biračkom telu.
Međutim, skeptičan je kada je reč o tome koliko model „jedan član – jedan glas“ doprinosi demokratizaciji stranaka. Prema njegovom mišljenju, stranački vrhovi taj model vešto koriste za učvršćivanje pozicija, što je i logično, s obzirom da su plebiscitarno izabrani šefovi pošteđeni kritika i pokušaja osporavanja.
U pogledu izbora kandidata za izborne liste u Hrvatskoj i dalje najvažniju ulogu imaju čelnici stranaka i uzak krug oko njih. Ako sadašnji predlog partijskog „ustava“ bude usvojen, HDZ-ovci će ubuduće imati mogućnost stranačkih predizbora za kandidate na listama za Sabor kao i kandidate na lokalnim izborima, ali to je predviđeno samo kao mogućnost, a ne obaveza.
„Pravo da određuju izborne liste stranačkim vođama daje neverovatnu moć, koja se kasnije odražava i na disciplinu članova poslaničkog kluba“, upozorava Nikić Čakar.
Hrvatska zaostaje i kada je reč o mogućnosti da članstvo učestvuje u izradi izbornih programa. „Čak i u relativno demokratičnijim strankama, kao što je SDP, obični članovi imaju vrlo male mogućnosti uticaja na konačan izgled stranačkih politika“, objašnjava naš sagovornik. On ipak dodaje da i u razvijenim zapadnim demokratijama često postoje jednako krute stranke.
Nove stranke ne haju za demokratsku proceduru
Još je zanimljivija situacija u novim strankama, poput Mosta i Živog zida, koji je nedavno održao prvi stranački kongres. Taj je skup bio organizovan kao velika konferencija za novinare, bez radnih tela i uobičajenih procedura za stranačke kongrese. Za razliku od tradicionalnih stranaka, Živi zid uopšte ne krije da mu nije stalo do demokratske procedure.
- pročitajte još: Hrvatska i dalje priznaje diplome iz Srbije?
Mogu li takve stranke da grade demokratsko društvo? Penzionisani profesor političke psihologije Ivan Šiber uveren je da se stranke moraju demokratizovati. Podseća da se demokratija sastoji od prava većine da donosi odluke, obaveze većine da štiti i poštuje manjine, kao i od poštovanja pravila igre.
„Ista ta pravila igre, međutim, moraju biti poštovana i na unutarstranačkom nivou. Recimo glasanje po savesti treba da postojati u slučaju svetonazorskih pitanja, ali ne i kada se recimo glasa o budžetu što je ključno za svaku stranku. Iako i unutar stranaka većina donosi odluke, većina mora zaštititi pravo manjine na različito mišljenje, ako to mišljenje ne odstupa od ključnih postulata stranke“, zaključuje Šiber.