1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ljudska prava krše i Peking i Berlin

U izvestaju Amnesti internešnala za ovu godinu nema mnogo ružičastih stavki. Narod zemalja severne Afrike se digao da zbaci svoje autoritarne predsednike – to je pozitivno. Ali kršenje ljudskih prava nije smanjeno.

default

Amnesti kritikuje većinu država

Arapski svet se probudio. Tamošnji blogeri, novinari i aktivisti za ljudska prava, ojačani novim tehnologijama, glasno zahtevaju promene. Vesti o demonstracijama i štrajkovima munjevito su se širile putem interneta ili telefona i tako je i došlo do revolucija u Egiptu i Tunisu, kaže generalni sekretar Amnesti internešnala za Nemačku Volfgang Grenc. „Ipak, nikada nije isključeno da će vlade i moćnici uzvratiti udarac svom snagom. Odgovor za ili protiv slobode i pravde stoji na oštrici noža.“

Druga strana medalje je da se u mnogim zemljama i dalje primenjuje mučenje, da se žene isključuju iz političkog i društvenog života ili da ne postoji pravo na štrajk. „Evropska unija ne sme da ponovi grešku iz prošlosti i da, zarad stabilnosti, dopusti masovno sistemsko kršenje ljudskih prava.“

U Siriji, Libiji, Bahreinu ili Jemenu vlasti se ne ustručavaju da brutalnim napadima prekinu mirne proteste i ostave leševe na ulicama. Istovremeno, pokušavaju da pobede opozicionare njihovim oružjem – kontrolom informacija.

Kina – ćutanje je zlato

Ai Veivei

Ai Veivei


U Kini ništa novo – vlasti sprečavaju novinare, borce za ljudska prava, ekologe ili umetnike da u javnost iznesu škakljive teme. Optužuju ih za špijunažu i separatizam. Prema izveštaju Amnestija, represija u Kini se pojačala poslednjih meseci. Od februara je uhapšeno više od 100 aktivista kojima je određen kućni pritvor, podseća Grenc.

„U Kini je mrak jednostavno progutao poznatog umetnika kao što je Ai Veivei. Zato se plašimo da nepoznati aktivisti prolaze još gore.“

Nemačka na meti kritika zbog azilanata

Deutschland Ausländerbehörde Hamburg Flash-Galerie

Nemačka protiv prihvatanja izbeglica iz severne Afrike


Amnesti kritikuje i Nemačku i druge zemlje Evropske unije zbog odnosa prema izbeglicama iz severne Afrike. „Pojačane kontrole neće rešiti problem izbeglica.“ Odbijanje izbeglica na pučini Sredozemnog mora predstavlja grubo kršenje međunarodnih prava jer potencijalne azilante niko i ne pita o razlozima zbog kojih žele da prebegnu u EU, upozorava Grenc.

Od februara je u Italiju stiglo 30.000 izbeglica. U istom periodu je iz Libije u Egipat i Tunis izbeglo oko pola miliona ljudi. Nekoliko hiljada izbeglica je iz kriznih područja kao što su Etiopija, Eritreja li Somalija. Amnesti apeluje na zvanični Berlin da se zauzme za prijem ovih ljudi.

Autori: Sabine Riperger / Nemanja Rujević
Odg. urednik: Ivan Đerković