1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Ljudska prava imaju i ilegalci

Jedna Etiopljanka radila je godinu i po dana teške fizičke poslove u totalnoj izolaciji u jednom restoranu u Berlinu za samo jedan evro na dan. Nemačka javnost je zgrožena. Moderno ropstvo postoji i u Evropi.

Moderno ropstvo ne postoji samo u nerazvijenim zemljama

Moderno ropstvo ne postoji samo u nerazvijenim zemljama

Hajke Rabe je po nalogu Instituta za ljudska prava izradila studiju o trgovini ljudima u Nemačkoj. Zajedno sa fondacijom „Sećanje, odgovornost, budućnost“ angažuje se u borbi za poboljšanje pravnog statusa žrtava modernog ropstva. Radi se između ostalog i o finansijskom obeštećenju žrtava koje su dobijale malu ili nikakvu platu.

Međutim, za sada ima malo primera otkrivanja i kažnjavanja modernog ropstva. Kao što je recimo primer ambasadora Jemena u Nemačkoj koji je u ropstvu držao jednu ženu iz Indonezije i na kraju morao da joj plati 23.000 evra. Hajke Rabe ne zna tačno koliko je žrtava do sada dobilo obeštećenje.

Sezonski radnici često žive i rade u nehumanim uslovima

Sezonski radnici često žive i rade u nehumanim uslovima

„To su podaci koji se ne dokumentuju. Iz specijalnih savetovališta nam je poznato da se za seksualno izrabljivanje, na primer, plaća obeštećenje u visini od 1.000 do 4.000 evra. To je mnogo manje nego što bi trebalo da bude i na šta žrtva ima pravo.“

Žrtve se plaše zbog neregulisanog statusa

Statistika obuhvata samo slučajeve kod kojih je istraga zaključena. A u policiji je samo u periodu 2006. - 2007. zabeleženo povećanje sa 356 na 454 slučaja. Treba imati u vidu da se samo mali broj žrtava usuđuje da kontaktira savetovališta ili policiju, da li zbog straha od svojih robovlasnika ili od proterivanja iz Nemačke. Većina njih, naime, ilegalno boravi u zemlji.

Ako njihova situacija dospe u javnost, žrtve se pozivaju kao svedoci protiv robovlasnika, ali zbog ilegalnog statusa ne mogu da računaju na obeštećenje. Zbog toga direktor Instituta za ljudska prava Hajner Bilefeld, želi da ljudska prava stavi u prvi plan, ispred prava na boravak:

„Ljudska prava važe i za ljude koji ilegalno borave u Nemačkoj. Ljudska prava ne zavise od statusa niti od toga da li neko ima pravo na boravak ili ne.“

Autori: Marsel Firstenau / Dijana Roščić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 21.08.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/JFjd
  • Datum 21.08.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/JFjd