Ljubljanska banka - problemi u Hrvatskoj

Milivoje Žugić iz Zagreba, advokat brojnih štediša Ljubljanske Banke, u razgovoru za DW kaže da ovaj problem ujedno odslikava i problem bivše Jugoslavije.

„U njemu se kondenzuju svi problemi bivše države, kontinuitet njenog postojanja i razlozi njenog sloma. Ljudi su ulagali deviznu štednju koja je bila potrebna Jugoslaviji jer je putem nje kupovala tehnologiju koja je postojala samo na zapadu. Onda se dogodilo to da banka više nije mogla servisirati obećanu visoku kamatu“, tvrdi naš sagovornik pa je u jednom trenutku građanima prestala isplaćivati njihovu štednju.

Hrvatska je svojim građanima ponudila preuzimanje dugovanja i stavila ga je u režim javnog duga, međutim neke štediše nisu pristali na taj model.

„Oko 600 do 800 miliona nekadašnjih nemačkih maraka su štediše prenele na Hrvatsku i sada se Hrvatska i Slovenija oko toga spore“, tvrdi Žugić i dodaje da Slovenija ne želi platiti Hrvatskoj preuzeti dug, ali ni štedišama kojima Hrvatska nije isplatila dug. Sada Ljubljana tvrdi da taj novac ide u sukcesiju. Oni koji nisu preneli štednju, tužili su Ljubljansku banku.

Zločin prema vrednim ljudima

Advokat Žugić objašnjava da konačna odluka o dugu Ljubljanske banke nije donesena ni na Evropskom sudu za ljudska prava te da je pitanje od čega bi se oni mogli naplatiti. Slovenija je, naime, osnovala Novu Ljubljansku banku koja je preuzela imovinu stare banke i ostavila joj je dugove.

Reč je o sudbinama vrednih „malih“ ljudi kojima se niko ne bavi, upozorava Žugić.

„Brinemo o svim žrtvama 2. svetskog rata. Međutim političari i zaštitnici ljudskih prava uopšte ne brinu o štedišama stare Ljubljanske banke kojima je ubijen smisao života. To je jednako strašan zločin prema njima. Zamislite čoveka koji se je 30 godina odricao i štedio za, na primer, rešavanje stambenog pitanja. A onda mu je neko to jednostvano oduzeo. To su sve strašne sudbine. Niko ne brine o jednoj baki koja preživljava kopajući po kantama za smeće, a u banci ima 60 hiljada evra.“

Umro od šoka zbog dobre vesti

Žugić navodi i primer dr. Kovačića iz slučaja „Kovačić i drugi“ koji je završio u Strazburu, a koji usprkos presudi nije dočekao svoj novac. „Radi se o čoveku koji je kao Hrvat proganjan u bivšoj Jugoslaviji, potom ga je 91. godine zahvatio rat u Banja Luci. S dve najlonske kese je izbegao u Zagreb, a na štednji je imao 70 hiljada nemačkih maraka. Da je mogao do tog novca, njegov život bi krenuo drugim tokom. Nazvao sam ga i rekao mu da imam radosnu vest, a on je od šoka umro“, priča Žugić.

Kao jedan od problema Žugić navodi i sporost hrvatskog sudstva. Navodi primer Opštinskog suda u Opatiji koji već četiri godine, uprkos pravosnažnim presudama, ne sprovodi postupak nad nekretninom Ljubljanske banke, kojim bi mogao da se isplati deo štediša. „U Evropi je standard tri meseca. Ovde priča traje četiri godine i tek je na početku.“ Žugić objašnjava da je reč o odmaralištu u Mošćeničkoj dragi kojem je, zbog pada cena nekretnina, takođe pala cena, čime su štediše dodatno oštećene. Čak nije učinjena ni procena vrednosti nekretnine.

Same neisplaćene štediše Ljubljanske banke nerado izlaze u medije i govore o svom problemu. Samo u Hrvatskoj ih je više od 130 hiljada, a u susednoj BiH čak više od 160 hiljada. Kažu, umorni su i više ne veruju da će dobiti novac koji su oni ili njihovi roditelji stavljali „sa strane“. Poslednje nade ulažu u Evropsku uniju i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu koji bi uskoro trebalo da donese i konačnu presudu koja bi mogla doneti obeštećenje svim štedišama Ljubljanske banke na području bivše Jugoslavije.

Autor: Siniša Bogdanić

Odg. urednica: Dijana Roščić