1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ljubav ne razlikuje Srbe i Albance

U Prizrenu ima mnogo mešovitih brakova između pripadnika skoro svih naroda i narodnosti bivše Jugoslavije. Mi smo posetili bračni par Kočani. Srpskinja Slobodanka i Albanac Nazi dele isti hleb već 40 godina.

Slobodanka i Nazi sa jednim od unuka

Slobodanka i Nazi sa jednim od unuka

Slobodanka je u Prizren došla iz Niša 1968. godine pošto joj je otac Stanimir Vuletić, tada pukovnik JNA, službovao upravu u gradu na Bistrici. Kao gimnazijalka se udala za Albanca Nazija Kočanija. Roditelji su joj bili ljuti zbog rane udaje i napuštanja škole, ali nakon dva meseca sve je došlo na svoje mesto

Godine su prolazile. Ona je radila u trgovinskom preduzeću, a suprug kao profesor. Došlo je i bombardovanje Jugoslavije i dolazak KFOR-a I UNMIK-a. Tada su skoro svi Srbi napustili Prizren

Bez problema i posle bombardovanja

„Ni tada nisam imala problema. Samo jednom, kada sam bila sama kod kuće, na vrata je došlo deset pripadnika OVK. Rekli su mi samo da su hteli da posete profesora. Nisam imala problema“.

Njen suprug Nazi se rado priseća kako mu je supruga za vreme NATO bombardovanja pomagala Albance, a nerado kako je samo tri dana pre potpisivanja kumanovskog sporazuma izbegao da bude transportovan u Albaniju. Što se tiče porodice, ništa se nije promenilo uprkos raspadu zemlje.

„Moja sestra je udata za Bošnjaka u Sarajevu, a ćerka za katolika i živi u Americi. Supruga, na koju sam jako ponosan, htela je sina da oženi Srpkinjom, ali je drugačije ispalo. Mi smo Kosovo u malom“, ističe Nazi.

Verska i nacionalna tolerancija

Ulica u prizrenskom Starom gradu

Ulica u prizrenskom Starom gradu

Bračni par Kočani uvek je poštovao kulturu, tradiciju kao i sve religije. U njihovom domu slave se i pravoslavni i muslimanski praznici.

„Ja obavezno poštujem njegov Bajram, post koji traje mesec dana, i spremam mu sve što je potrebno. Kada želim da slavim moj Božić, Uskrs ili moju slavu nikada mi suprug nije branio. Naprotiv. Govorio mi je – ‘Ti slavi, evo i ja ću sa tobom’. Uvek bi otišao kod mojih u Niš da im čestita slavu“, priča Slobodanka.

I Deca su im vaspitana u duhu verske i nacionalne tolerancije. Ćerka sada živi u San Dijegu, a udata je za Albanca katoličke vere.

„Ona je pet - šest godina išla u džamiju, ali voli i pravoslavlje i katoličku veru. Kaže – samo treba čovek da bude dobar, a Bog je jedan“.

Ljubav nema granice

Ako se izuzmu uobičajeni životni problemi, Slobodanka i Nazi se nikada nisu pokajali što su stupili u mešoviti brak: „Ljubav nema granice, to je tačno! Ne poznaje ni veru, ni naciju ni rasu“, kaže Slobodanka.

Slobodanka, sada kao stara Prizrenka, osim svog maternjeg srpskog, govori albanski i turski jezik. Nakon raspada njene, nekada veoma uspešne, firme, skoro deset godina je bila bez posla.

Od pre osam meseci zaposlena je u Opštinskoj kancelariji za zajednice. Zadužena je za Srbe u Sredačkoj Župi.

autor: Refki Alija, Prizren

odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 02.01.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/LIdv
  • Datum 02.01.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/LIdv