1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Ljuštenje luka - prvo književno veče

U svojoj novoj knjizi pod naslovom Ljuštenje luka Ginter Gras piše o tome kako je kao mladić u poslednjim mesecima Drugog svetskog rata pripadao jedinicama SS-a. Ovo priznanje izazavalo je u Nemačkoj ,ali I u inostranstvu diskusiju o zivotu I delu ovog Nobelovca. Zašto tek sada ovo priznaje pita se javnost .Da li se radi o proračunatoj promociji novog romana ? U ponedeljak je Ginter Gras prvi put javno predstavio publici svoju novu knjigu, citajuci odlomke u Berlinkom pozorištu I odgovarajuci na kriticka pitanja novinara, čiji je interes bio, veoma veliki.

Ginter Gras u Berlinskom pozorištu, 4.9.2006.

Ginter Gras u Berlinskom pozorištu, 4.9.2006.

"Stojim i dalje na obe noge i opet ću otvoriti usta, kad mislim da je to ispravno. Bilo je nekih komentara onih koji su smatrali – sada bi morao da zaćutim"

U poslednje vreme, kaže Ginter Gras, nije mu bilo lako. Ni ovaj prvi javni nastup u berlinskom pozorištu nije bio jednostavan za Nobelovca. Naime voditelj Volfgang Herles odmah je suočio pisca sa pitanjem koje se postavlja u javnosti,i to ne samo medju onima koji su ljubitelji literature ili poznavaoci njegovog dela - zašto on, koji je u Nemackoj tako često nastupao kao moralna istanca, nije ranije obledanio istinu o svojoj prošlosti?

"S kojim pravom se od mene zahteva ,da u nekom trenutku, ovom ili onom, javno govorim o jednoj kratkoj fazi u svom životu ?"

Kontrirao je Gras reakvši da razlog dugogodišnjeg ćutanja nisu stid niti proračunatost, već dugo traganje za pravom formom:

„ Nisam hteo da se pojavim na nekoj bini i priznam - bio sam nekoliko nedelja i meseci u SS-jedinicama. Hteo sam da u nekom širem kontekstu – priči o svojoj mladosti - opišem kako je neko iz moje generacije mogao da se zadesi u takvoj situaciji.“

To je moguće samo u jednoj knjizi. Ginter Gras kaže da je oduvek bio sumnjičav prema tradicionalnoj autobiografiji .Ta forma brzo zazvuči kao roman o činjenicama u koejm postaje teško razilkovati sećanje I istorijske činjenice.

„Hteo sam da opišem moju sumnjičavost u sopstveno sećanje, saznanja nastala na osnovu sećanja, koje je sklono da stvari ulepša, koje je sklono da komplikovane , protivrečne dogadjaje toliko pojednostavi da ih je moguće ipričati .Dakle, izražavanje sumnje u samu formu autobiografije bila je moja ambicija dok sam pisao ovu knjigu."

Gintar Gras je ne samo iznenadjen već I povredjen time što se književna kritika do sada malo bavila literarnom formom I kompleksnim sadržajem romana pod naslovom "Ljuštenje luka” već pre svega njegovim priznanjem članstva u jedinicama SS-a.

"Nisam mislio da iskusni književni kriticari koji pišu feljtone i koji se po ceo dan bave književnošću mogu da argumetuju toliko ispod svog nivoa.“

Publika je reagovala toplim aplauzom I time izrazila kako interesovanje za konkretizovanjem diskusije tako I za stvarnim suočavanjem sa tekstom knjige. Potom je dramaturgija večeri uberlinskom teatru to I dozvolila. Tokom književne večeri, koja je trajala dva sata, naizmenicno su čitani odlomci iz knjige I vodjeni razgovori. Pritom je tema koja je izazvala skandal polako gubila prioirtet i publika se otvarala Ginteru Grasu, čoveku I autoru koji je pisanjem tražio način da se približi mladiću koji je on nekada bio. Pisac I sam pokušava da shvati zašto je svojevremeno, kao I tako mnogo Nemaca, ne postavljajući nikakva pitanja ,bio deo nacističkog sistema, I verovao u njega.

„Bio je to svet za sebe, nije bilo alternativa. Osim, ako je neko rastao u porodici a bilo je i takvih slučajeva – u kojoj su roditelji, što nije bilo bezoapsno, pružali otpor, makar interno.“

U malogradjanskoj porodici u kojoj je rodjen Gras to medjutim nije bio slučaj. Upletenost u istoriju, saradnja sa nacistima, strah na ratištu, glad, laži I zataškavanja posle rata, ostavili su traga u životu Grasa. To ga je učinilo piscem i dalo pečat njeogovom delu. I o tome govori nova knjiga - Ljuštenje luka.