Lični podaci sve traženija roba?

Novi zakon bi trebalo da spreči zloupotrebu ovih podataka. Prvi predlozi zakona su nalagali da pojedinci moraju da daju pismenu saglasnost raznim firmama koje njihove podatke žele da prenesu, ili prodaju nekoj trećoj strani. Ipak, na kraju su od tog pravila izuzete neke firme, poput reklamnih kompanija, ili instituta za sprovođenje anketa. Petra Pau iz stranke Levice zbog toga govori o toma da je vladajuća koalicija popustila pred "lobijem trgovaca podacima".

Zakon se kritikuje i zbog toga što se pooštravaju samo uslovi za legalnu razmenu podataka. Ilegalno tržište i dalje cveta. Osim toga se oni koji, recimo, prodaju ilegalno stečene brojeve bankovnih računa, najčešće nalaze u inostranstvu.

Do ličnih podataka je i dalje lako doći?

Primer za to pružaju novinari televizije NDR koji su za nekoliko sekundi putem interneta došli do hiljade podataka o bankovnim računima. Kupili su ih od čoveka koji je pred svojim kompjuterom sedeo u Tunisu. Novi zakon njemu ne može ništa. Peter Šar, opunomoćenik vlade za pitanje sigurnosti podataka se zato nada da će novi zakon vlastima omogućiti da se u samoj Nemačkoj spreče zloupotrebe pre nego što brojevi računa budu prikupljeni i prebačeni u inostranstvo.

Novi zakon obuhvata delimično i ono što se zove borba protiv terorizma. Usvojena je dugo vremena sprona metoda da se snimci svih telefonskih razgovora u Nemačkoj čuvaju šest meseci. Organi bezbednosti se nadaju da će na taj način doći do više informacija u svojim istragama o terorizmu i kriminalu. Borci za građanska prava kritikuju da se na taj način svi Nemci tretiraju kao potencijalni osumnjičeni. Osim toga, nakon skandala sa špijuniranjem radnika u lancu samoposluga Lidl, oni traže bolju zaštitu zaposlenih. Ipak, na novi zakon koji će regulisati zaštitu privatnosti radnika, moraće da se pričeka do završetka predstojećih izbora.

autor: Katren Šiling

odg. urednik: N. Jakovljević