1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Lisabonski ugovor sve neizvesniji

Pred Ustavnim sudom Nemačke u Karlsrueu danas (10.2.) je počela rasprava o Lisabonskom ugovoru Evropske unije, zbog tužbe u kojoj se tvrdi da on ograničava suverenitet Nemačke. Odluka se očekuje početkom leta.

Evropska unija čeka usvajanje Lisabonskog sporazuma

Evropska unija čeka usvajanje Lisabonskog sporazuma

Mnogi zagovornici Lisabonskog sporazuma smatraju da se upravo sada, u vreme krize, vidi koliko je potreban. Naime, EU je primorana da brzo i zajednički deluje, a upravo to omogućava ugovor. U decembru, na kraju francuskog predsedavanja, predsednik Nikola Sarkozi je izjavio:

„Evropa će ponovo napredovati kada bude imala snažne institucije. Niko ne može da ospori da je potreban efikasan predsednik i to ne na šest meseci, nego na dve i po godine“, rekao je Sarkozi.

Prema Lisabonskom sporazumu države članice i dalje bi predsedavale po šest meseci, ali bi EU imala i predsednika izabranog na dve i po godine. I spoljne poslove vodila bi jedna ličnost, mada nije bilo hrabrosti da se nazove ministrom spoljnih poslova.

Tužbu Ustavnom sudu podnela je grupa poslanika Hrišćansko socijalne unije i Levičarske stranke

Tužbu Ustavnom sudu podnela je grupa poslanika Hrišćansko socijalne unije i Levičarske stranke

EU bi bila i efikasnija. Jednoglasno bi se i dalje odlučivalo o spoljnoj ili poreskoj politici. Međutim, sve veći broj odluka - na primer, o borbi protiv organizovanog kriminala ili useljavanju - donosio bi se na osnovu kvalifikovane većine - ako za odluku glasa 55 odsto članica koje predstavljaju 65 odsto građana EU.

Neizvesnost sudskog postupka

Da li je na taj način ugovor iz Lisabona u dovoljnoj meri demokratski - to je jedno od osnovnih pitanja u Karlsrueu. Zagovornici sporazuma ukazuju da će onda nacionalni parlamenti moći efikasnije da ulažu prigovore na odluke Brisela.

„Ne mogu da shvatim zašto bi Lisabonski ugovor bio protivrečan nemačkom ustavu?! Međutim, sudski postupak podrazumeva neizvesnosti – visoki sud može da postavi uslove ili donese presudu koji bi značili blokadu“, kaže Jo Lajnen, predsednik Ustavnog odbora u parlamentu.

Na primer - Ustavni sud može zatražiti tumačenje. To onda vodi odlaganju ratifikacije ili čak iziskuje nove pregovore.

Tako je i Nemačka nesigurna zemlja kada je reč o ratifikaciji. Češka još nije ratifikovala Lisabonski sporazum, u Poljskoj se čeka potpis predsednika, a u Irskoj tek predstoji novi referendum. Lisabonski ugovor može da stupi na snagu tek kada ga ratifikuje svih 27 članica EU.

  • Datum 10.02.2009
  • Autor Kristofer Plas
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Gqir
  • Datum 10.02.2009
  • Autor Kristofer Plas
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Gqir