1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Lisabonski ugovor na optuženičkoj klupi

Najveću pažnju nemačkih komentatora privukao je prvi dan pretresa u Ustavnom sudu u Karlsrueu, pretresa u kome je na optuženičkoj klupi – Lisabonski ugovor Evropske unije.

default

Odluka do leta: Početak današnje rasprave u Ustavnom sudu

Novine su danas pune sličica Baraka Obame, prikazanog uglavnom u odlučnim pozama, kako želi da po svaku cenu progura svoj program podsticanja konjunkture u Sjedinjenim Američkim Državama. Nema lista koji ne donosi i opširne izveštaje o katastrofalnim požarima u Australiji u kojima je do sada poginulo skoro 200 ljudi, a isti, ako ne i veći, broj tekstova posvećen je slučaju Eluane Englaro, Italijanke koja je preminula posle 17 godina provedenih u komi – i tako pokrenula žestoke i vrlo politički obojene diskusije o eutanaziji u toj zemlji.

Lisabonski ugovor i suverenitet Nemačke

No, najveću pažnju privukao je prvi dan pretresa pred Ustavnim sudom u Karlsrueu, pretresa u kome je na optuženičkoj klupi zanimljiv „svat“, naime – Lisabonski ugovor Evropske unije. Tužioci su uglavnom iz redova Hrišćansko-socijalne unije, ali i Levičarske stranke, a glavni među njima je hrišćanskosocijalni političar Peter Gauvajler, koji tvrdi da Lisabonski ugovor znači bitno smanjivanje državnog suvereniteta Nemačke.

Branioci ugovora su niko drugi do ministri spoljnih i unutrašnjih poslova Frank-Valter Štajnmajer i Volfgang Šojble, što je i logično: njih dvojica u praksi svakodnevno „treniraju“ i testiraju suverenitet. Ali, nemaju nimalo lak posao, jer sudija je Lisabonskom ugovoru nimalo skloni Udo Di Fabio, čijem oštroumlju nije promaklo da su stavovi dve strane toliko različiti da se postavlja pitanje: govori li se tu uopšte o istom ugovoru?

Tako Frankfurter algemajne cajtung primećuje da ministar Štajnmajer braneći taj ugovor „nije uspeo da postigne ništa više od ređanja uobičajenih floskula tipa:

„efikasnost i delovornost Evropske unije moraju ojačati, a koherentnost spoljne trgovine Nemačke mora se poboljšati“... Ministar Šojble je, pak , govorio o potrebi delotvornog obezbeđivanja šengenskih granica, ali na pitanje sudije: zašto bi na Evropsku uniju morale biti prenete i nadležnosti u oblasti krivičnog prava, Šojble je mogao samo da ukaže na sopstvene nedovoljne nadležnosti u toj oblasti“.

Knjiga o ratu za Kosovo

No svima je jasno da ako Ustavni sud proglasi Lisabonski ugovor dokumentom koji ugrožava suverenost nemačke države, to znači direktnu sahranu tog ugovora, te da odmah mogu da se zaborave sve ostale predstojeće ratifikacije ili referendumi o njemu – Evropska unija ima ozbiljan problem, a sudije u Karlsrueu će odluku saopštiti tek početkom leta.

Isti list u rubrici „politička knjiga“ piše o delu pravnika Štefana Grubera „Nauk o pravednom ratu“ čiji podnaslov glasi: „Uvod na primeru intervencije NATO na Kosovu“ (izdavačka kuća Tektum iz Marburga, 170 strana, 24,90 evra). Autor recenzije, međutim, teze pisca nam prenosi uz istovremeno iznošenje niza sopstvenih zamerki, tako da o Štefanu Gruberu odmah saznajemo da „ne zna previše o Balkanu i pozadini rata na Kosovu“, da nije istina da je, kako piše u knjizi, „posle NATO-bombardovanja Srbija bila u ruševinama (...) jer su takvi bili Berlin 1945. ili Grozni 1996“, te da nije tačno da je, kao što u knjizi piše, progon Albanaca posle bombardovanja zamenjen progonom Srba.

Recenzent nije komentarisao jedino stav Štefana Grubera da je NATO, odlukom da ne angažuje kopnene jedinice i tako poštedi svoje vojnike, „računao sa smrću mnogo hiljada Albanaca koje je zapravo došao da spasava“, tako da je zapadna alijansa, kako piše autor knjige, ako je već došla da štiti albansko stanovništvo Kosova, morala zaista i da ga štiti, umesto što je jednostrano „razrezala“ rizik za to stanovništvo.

Kako do više dece

Zanimljiva vest iz oblasti zvane: kako spasiti prirodni priraštaj u Nemačkoj doneo je Zidojče cajtung pod naslovom: „Saksonija pomaže onima koji žele decu“. Jer, Saksonija je prva nemačka pokrajina koja je odlučila da iz državnog budžeta finansijski pomaže parovima upućenim na veštačku oplodnju. Preciznije govoreći, od marta će parovi iz svog džepa plaćati samo prvi pokušaj veštačke oplodnje; drugi i treći pokušaj biće subvencionisani sa 800 do 900 evra, što je četvrtina uobičajene cene, pri četvrtom pokušaju – naravno, ako prethodna tri nisu uspela – parovi će dobijati čak 1600 do 1800 evra, dakle, njihova pokrajina Saksonija će im plaćati polovinu tretmana.

Za to će ona sama izdvajati 1,1 milion evra godišnje. Saksonsko rukovodstvo je, naime, primetilo da je broj veštačkih oplodnji znatno opao posle 2004, zbog odluke tadašnje savezne vlade da obavezna zdravstvena osiguranja plaćaju još samo 50 odsto čitavog tretmana. To je za parove, opet, značilo dodatne troškove od 1500 do 2500 evra po ciklusu.

  • Datum 11.02.2009
  • Autor Saša Bojić
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/GrLq
  • Datum 11.02.2009
  • Autor Saša Bojić
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/GrLq