1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

LIL, pored Ðenove, glavni grad kulture u Evropi

Titula "glavni grad kulture u Evropi" je uveden 1985, na inicijativu tadašnje ministarke kulture Meline Merkuri. Cilj je bio ukazati na bogatsvo, raznovrsnost i zajednicnost u kulturnom nasledu kontinenta, ali i pridoneti razumevanju gradana Evrope, rekla je tada Melina Merkuri. Preuzimanje uloge glavnog grada kulture u Evropi se više nego priželjkuje. Pogledajmo samo dugu listu nemackih gradova koji žele da budu glavni grad kulture: Augsburg, Bremen, Braunšvajg, Desau, Gerlic, Karlsrue, Kasel, Keln, Libek, Minster, Potsdam, pa spojeni gradovi u Rurskoj oblasti. Svi ocekuju prevashodno profite od turizma. A šta ove godine ocekuju gradani Lila, grada u Francuskoj, koji ce do kraja godine - zajedno sa italijanskim gradom Ðenovom - biti prestolnica kulture u Evropi? Cujmo šta kaže Vera Dipisu iz turistickog biroa:

Grad je mnogo uložio. Fasade, nizovi kuca, ulice i trgovi su sanirani. Podignuta su tri nova hotela sa cetiri zvednice. Grad, koji nikada ni u jednom ratu nije bio bombardovan, ali je dugo bio zapušten, je dobro ocišcen. Grad ce biti ponovo otkriven, zato što turisti traže nešto autenticno, a tu su izuzetna zdanja iz 17. veka.

Lil je glavni grad regije Nor-pa-de-Kale i broji nekih 215 000 stanovnika. Metropola Lil obuhvata 87 opština u kojima živi i više od milion stanovnika, i urbani centar koji je cetvrti po velicini u Francuskoj. U krugu od 300 kilometara Lil je dostižan neposredno iz Britanije, Belgije, Luksemburga, Holandije, Nemacke i naravno ostatka Francuske. Lili je bio centar proizvodnje uglja i tekstilne industrije u severnoj Francuskoj, i dugo je važio za sivi, otužni radnicki grad. Tek kada su zatvoreni rudnici uglja a potom i velike tekstilne firme usledile su sturkturne promene, koje su bile i bolne. Sa industrije se prešlo na uslužne delatnosti. U Lilu su se sudarli nazori visokog kapitalizma i radnickog socijalizma. U cetvrti Sen-Sover je 1888. Pijer Dežejte komponovao melodiju Internacionale, na tekst Ežena Potijea.

Na industrijsku prošlost podseca i dalje cetvrt Mulen. Tu su zapuštene kuce preinacene u stanove studenata. Ljudi sa severa nose u srcu sunce koje napolju nemaju, kaže jedan poznati francuski šlager. Tako se na vetru sedi na terasama. Lil je živ, veseo grad i, statisticki gledano, je veoma mlad, jer dvadeset osam odsto stanovništva su ljudi mladi od 25 godina. U Lilu, kao uopšte u severnoj Francuksoj, na granici prema Belgiji, su ukršteni fracuski i flamanski živi duh. Jer grad je bio u posedu grofa od Flandrije, pre nego što je burgundski hercog Filip Dobri ovde podigao svoju rezidenciju sa raskošnim parkom. Potom su došli ovamo španski Habsburzi, pre nego što je Kralj Sunca, Luj Cetrnaesti, Lil oduzeo španskim Holandanima i zauvek ga pripojio Francuskoj. Od 1667. je Lili glavni grad Francuske Flandrije. Flamanski karakter je, razume se, pretrpeo francuske uticaje, a i propao je od posledica eksploatacije uglja. Nastala je oblast tehnologije, sa mnoštvom napuštenih ugljenih kopova. U najmanju ruku u gradovima, kakav je i Lil, zadržan je pra-flamanski duh. Jedna od dve velike železnicke stanice se zove Lil-Flandr. Posebno u cetvrti Lot Komtes se odražava flamanski duh. Tu je Taverna de Flandre, i niz drugih lokala koji nude flamanske specijalitete, jela koja Francuzi baš i ne vole. U Arau, glavnom mestu grofovije Artoa, je dvadesetih godina prošlog veka ponovo podignuta tržnica, ukrašena arkadama.Trg heroja je u tipicnom flamanskom stilu; vecnica takode. U Lilu preti propadanje starih flamanskih zdanja. Odnos prema flamanskoj starini je promenjen pre nekih petnaestak godina. Najpre je veza sa Lilom uspostavljena superbrzim vozom TeŽeVe. Onda se grad bezuspešno kandidovao za organizovanje olimpijskih igara. Konacno je usledio uspeh: Pobedio je na konkursu za titulu glavnog grada kulture u Evropi. Verovatno je tome pridonela i cinjenica da je tada premijer vlade Francuske bio bivši gradonacelnik Lila, Pjer Moroj. Dakle, arhitektura iz 17. i 18. veka je oživljena i renovirana.

Valja odmah reci da je u ovom gradu roden legendarni predsednik Francuske, general Šarl De Gol, 1890. Na trgu Generala De Gola su danas butici, kafane, atraktivna pešacka zona. Predimo na Pozorišni trg: Na severnoj strani trga je novo pozorište i nova berza sa mocnim tornjem. Preko puta ovih je niz elegantnih palata. U blizini je trg Plas Riju, sa nekadašnjom rezidencijom hercoga od Burgundije. Mnoge palate su izgorele u požaru 1916. Ostala je samo gotska katedrala i jedan elegantan toranj sa stepeništem. Na tom mestu je planiran svecani skup, povodom preuzimanja uloge prestonice kulture. Lil je nekada bio trgovacki grad. Mocno deluje zgada stare berze, nastala 1652, jedna od najlepših palata u gradu. Zanimljiva je kombinacija sa okolnim zgradama, posebno sa jednom dvadesetcetvorospratnicom Dvadeset godina kasnije je Lil postao francuski grad, a Ludvig XIV je želeo da promeni sliku grada. Podigao je na mestu preko puta berze osmatracnicu, zdanje koje se danas koristi kao pozorište u kome je danas direktor Amerikanac Sjuart Sajd. Prelazimo u Muzej lepih umetnosti. Tu je 300 slika i crteža flamanskih, holandskih, italijanskih, francuskih i španskih majstora. Vec se zbog ovog muzeja isplati putovanje u Lil. Jer posle Luvra u Parizu je ovo drugi po velicini i znacaju muzej u Fracnuskoj. Tu su dela Goje, Rubensa, Van Dajka, Dealkroaa, Monea, Reonoara, Tulu-Lotreka. Donatela. Tu se nalazi Donatelov David. U blizini muzeja je i zgrada opere, ispred koje je održana grandiozna svecanost kojom je pocela mandatura glavnog grada kulture Evrope, uz prisustvo 500 000 ljudi. Uski srednjevekovni sokaci vode u stare cetvrti. Tu su barokne fasade. Na fasadama starih zgrada su nazidani delovi od crvenog pešcanika. Lil je podignut na vodi. Dalje, u pravcu jugoistoka, je jezuitska crkva Sent Entjen. Tu su i gotske crkve Sent Moris, i Sent Katerin, sa jednom Rubensovom slikom iz 1622. Najlepše je tu, medutim, renesansno zdanje Pale pralina i bombona: robna kuca slatkiša. Posle Avinjona i Pariza je Lil teci po redu francuski grad koji je prestonica kulture u Evropi. Lil je lep grad, grad u koji se ne dolazi samo poslovno, nego i iz zadovoljstva. Lil je grad uživanja.
  • Datum 02.01.2004
  • Autor Gerd Schmitz:
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BArD
  • Datum 02.01.2004
  • Autor Gerd Schmitz:
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BArD