Likvidacija terorista „na dugme“

Američka bespilotna letelica potpuno neopaženo se približila pre nego što je ispalila rakete na jednu kuću u pakistanskoj provinciji u severnom Vaziristanu. Uništene su dve prostorije, najmanje devet ljudi je poginulo. Ko su bili ti ljudi i zašto su morali da umru? To ostaje pod znakom pitanja, isto kao i kod većine ciljanih ubistava koja se izvršavaju po nalogu američke tajne službe CIA.

Napad od 5. maja bio je poslednji u dugom nizu. Otkada je Barak Obama preuzeo funkciju predsednika, masovno se povećao broj napada sa bespilotnim letelicama u takozvanim plemenskim regionima na avganistanskoj granici. Od 2009, u Paksitanu je ubijeno i do 2.355 ljudi. Tokom poslednjih pet godina predsedavanja Džordža Buša, na taj način je ubijeno najviše 426 osoba.

„Kršenje međunarodnog prava“

Ljutnja pakistanske vlade sve je očiglednija: „Napadi bespilotnim letelicama su ilegalni. Oni narušavaju suverenitet i teritorijalni integritet Pakistana, a krše i odredbe međunarodnog prava“, rekao je jedan portparol Ministarstva spoljnih poslova u Islamabadu. Pakistanski parlament je u aprilu jednoglasno doneo odluku kojom se traži prekid američkih napada.

Obamina strategija predstavlja veliki izazov i za nemačku politiku, smatra Peter Rudolf, šef istraživačke grupe „Amerika“, pri Fondaciji nauka i politika i koautor studije na tu temu. On kaže da nije isključeno da SAD koriste informacije nemačke tajne službe kako bi ušle u trag teroristima i usmrtile ih. Rudolf podseća da su u Pakistanu, u napadima američkih bespilotnih letelica, ubijeni nemački državljani.

U oktobru 2010. ubijen je dvadestogodišnji Binjamin E. iz Vupertala koji je sedam dana ranije otišao u Pakistan kod brata s namerom da ode u kamp za obuku islamista. Početkom maja je, navodno, ubijen još jedan Nemac. Prema navodima nedeljnika „Špigel“, jedna bespilotna letelica usmrtila je i Samira H. iz Ahena koji je boravio u južnom Vaziristanu. Nemačka vlada je u oba ta slučaja bila uzdržana: „Nemačka ambasada u Islamabadu i Ministarstvo spoljnih poslova vode istragu“, rekao je jedan portparol tog Ministarstva. Još uvek nema zvanične potvde o smrti ta dva nemačka državljana.

„Očigledno se radi o vrlo osetljivoj temi, kada se ubije neki nemački državljanin, koji je, po mišljenju Amerikanaca, umešan u terorističke radnje. Treba li onda da se povede istraga protiv tajne službe jedne prijateljske zemlje“, pita Rudolf.

Dozvoljen napad ili ratni zločin?

Za stručnjake međunarodnog prava odlučujuće je pitanje da li se bespilotne letelice koriste u okviru ratnih dejstava, jer samo u tom slučaju je njihovo korišćenje legalno. Ipak, i tada se postavlja pitanje pod kojim uslovima su korišćene te letelice, objašnjava Ridiger Volfrum, direktor odela za međunarodno pravo pri Institutu Maks-Plank. Tako je napad na nekog komandanta talibana, čak i na pakistanskoj teritoriji, dozvoljen, ukoliko u tom napadu niko drugi smrtno ne strada: „Opravdanje za upad na pakistansku teritoriju leži u tome što ta zemlja nije voljna ili nije u mogućnosti da kontroliše svoju državnu teritoriju u toj meri da da sa nje ne prete prekogranični neprijateljski napadi. Ako u napadu, međutim, pogine mnogo civila, onda bi to bio ratni zločin“, kaže Volfrum.

Nemačka uzdržana

Nemačka vlada izbegava da dâ bilo kakav komentar o napadima uz pomoć bespilotnih letelica. „Kategorizacija, sa međunarodno pravnog aspekta, mora se ispitati i ona mora da zavisi od slučaja do slučaja“, objašnjava jedan portparol Ministarstva spoljnih poslova. Berlin se istovremeno trudi da ne podržava te napade. „U saradnji tajnih službi određene informacije ne smeju se razmenjivati ukoliko bi one dovele do ubijanja nemačkih državljana“, zaključuje Peter Rudolf iz Fondacije nauka i politika.

Autori: Denis Stute / Belma Fazlagić-Šestić
Odg. urednik: Jakov Leon