Lideri EU usvojili fiskalni paket

Šefovi država i vlada Evropske unije odobrili su trajni Evropski mehanizam za stabilizaciju (ESM) koji bi trebalo da stupi na snagu 1. jula ove godine, što znači godinu dana pre nego što je bilo planirano. Taj fond zameniće dosadašnji Fond za stabilizaciju evra (EFSF) i na raspolaganje staviti 500 milijardi evra. No, da li će ta suma biti povećana o tome će se odlučivati u martu. Nemačka vlada u početku nije htela da pristane na povećanje obima fonda, ali je na kraju ipak malo popustila.

Zaustavljanje budžetskog deficita

Evropski lideri su takođe podržali i fiskalni paket kojim će se regulisati više budžetske discipline. Izuzeci su samo bili Velika Britanija, koja od samog početka nije htela u tome da učestvuje, i Češka, koja strahuje da li je to u saglasnosti sa njihovim ustavom. Za Nemačku je odlučujuće da se pre svega zaustavi budžetski deficit.

Fiskalni paket treba da bude tako dobro zakonski sproveden da i vlade koje budu dolazile kasnije ne mogu da ga ukinu. Jer, ako jedna zemlja uprkos svemu tome ne kontroliše budžetski deficit, postoji šansa da se protiv nje povede proces pred Evropskim sudom. Berlinu bi to svakako bilo draže, da Evropska komisija sama podiže tužbe. Ali, sada to mora učiniti najmanje jedna zemlja.

Angela Merkel se ne boji da će se protiv zemalja koje se ne pridržavaju biti podignute prijave: „Najvažnije je da Komisija vrši utvrđivanja. I sada zamislite: Komisija utvrdi da zemlja Iks ne zakoči rast državnih dugova, i onda se među 25 zemalja ne nađe niko ko bi bio spreman da je prijavi pred Evropskim sudom. Verujete li da ćemo preživeti kritike medija?“

Zahtevi Francuske

Tačka oko koje se takođe sporilo u ponedeljak (30.1.) u Briselu jeste uticaj zemalja koje za svoju valutu nemaju evro, ali koje učestvuju i odlučuju o fiskalnom paketu. Francuska želi da te zemlje isključi sa budućih samita, koji se održavaju najmanje dva puta godišnje. Te zemlje bi, tek nakon postignutog kompromisa, mogle da sede za pregovaračkim stolom, kada se na sastanku govori o fiskalnom paketu ili budućnosti evra, a ne drugačije.

Francuskom predsedniku Nikoli Sarkoziju važno je da se razdvoje različiti nivoi angažmana: „Evropa se zasniva na kompromisima i kompromisi se moraju postizati. Ali, postoji trenutak u kojem se s kompromisom ode predaleko, što može da dovede do uništenja zajedničkih institucija. I to je važno da se razume. Dakle, postojala bi tri nivoa sastanka: kada se radi o zajedničkom tržištu učestvovalo bi 27 zemalja, kada se govori o fiskalnom paketu, odnosno kada se sastaju zemlje evro-zone i one koje žele da uvedu evro kao valutu, onda je tu 25 ili 26, a kada se radi o evru tu je 17 zemalja.“

Na samitu su se tek dotakli privrednog rasta i zapošljavanja. Iako Grčka nije bila na dnevnom redu, govorilo se i o prevladavanju krize u toj zemlji. Ipak, lideri Evropske unije su prvo želeli da čuju zvanični izveštaj predstavnika Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda tzv. „Trojke“, koja je protekle sedmice boravila u Grčkoj.

Autori: Kristof Haselbah, Brisel / Svetozar Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković