Lice i naličje Karadžićevog SDS-a

Iako ime Radovana Karadžića asocira na prvog predsednika Srpske demokratske stranke, njen osnivač bio je Jovan Rašković u Hrvatskoj i ta ideja preuzeta je tada i u BiH, podsećaju osnivači stranke. Radovan Karadžić je 1991. godine ušao u koaliciju sa HDZ-om i SDA, što je bio odgovor na tadašnju komunističku partiju i njeno rušenje. Međutim, u svetlu svih događaja 1991. godine, taj savez nije mogao da opstane. Iz tog perioda ostalo je zapamćeno obraćanje Radovana Karadžića sa sednice tadašnje Republike BiH 14. oktobra 1991. godine. „Nemojte da mislite da nećete odvesti Bosnu i Hercegovinu u pakao, a muslimanski narod možda u nestanak, jer muslimanski narod ne može da se odbrani ako bude rat ovde“.

Sada već istorijski govor uoči krvavog četvorogodišnjeg rata u BiH, emitovan je do sada bezbroj puta i bio je jedan od glavnih osnova za podizanje optužnice protiv Radovana Karadžića. Neki smatraju da je time sve počelo u BiH, mada ima i onih koji tvrde da se radi samo o posledici postupaka koji su za cilj imali raspad bivše Jugoslavije, ali i izlazak BiH iz nje. Radovan Karadžić ostao je u narednih pet godina na čelu Srpske demokratske stranke koja je okupljala preko 90 odsto srpske populacije na teritoriji koja je bila kod kontrolom srpskog naroda. Jedan od osnivača stranke i Karadžićev blizak saradnik Momčilo Krajišnik, osuđen je u Hagu na 20 godina zatvora po optužnici koja ga je teretila za etničko čišćenje i genocid na prostoru BiH. Nakon odslužene dve trećine kazne, Krajišnik je 2013. pušten iz pritvora.

Krajišnik: „Presuda udarac pomirenju“

„Dugo sam razgovarao sa Karadžićem i znam tačno da nije kriv. Međutim, prognozirati bilo šta je nezahvalno, jer ako sud bude postupio prema pravu i pravdi – oslobodiće ga. Ako se u završnoj fazi rada Tribuinala ne bude radilo po pravu i pravdi, to će biti udarac miru i pomirenju u BiH. Sve to za šta je Karadžić optužen, i za šta sam bio je optužen, svega toga ima i na drugoj strani. Ipak, ne verujem da će presuda, kakva god da bude, imati bilo kakvog uticaja na današnju SDS“.

Današnja SDS nije ni blizu onog što je bila pre 20 godina. Većinu članova koji su optuženi ili osuđeni za ratne zločine, stranka je isključila iz svojih redova, uključujući i Radovana Karadžića. Mnogi nakon toliko vremena postavljaju pitanje da li je Karadžić ispunio svoje ciljeve s početka devedesetih godina kada je reč o državi unutar BiH.

Sve je isto

„Čak su i simboli ostali gotovo identični, teritorija, jezik i politika koja je takva kakva je. Sve te politike u neku ruku baštine deo politike iz tog perioda. Bez obzira na to kakva presuda bude bila, trajna šteta je počinjena. Osim neke satisfakcije žrtvama, nemamo ništa. Karadžić će uvek na jednoj strani biti heroj, a na drugoj zločinac – nema tu puno mudrosti“, kaže novinarka „Oslobođenja“ Gordana Katana.

Postavlja se pitanje da li bi presuda mogla da ima uticaja na samu SDS u smislu neke dalje stigmatizacije, iako je nekoliko desetina članova te stranke godinama bilo pod suspenzijom međunarodne zajednice pod optužbama da na ovaj ili onaj način pomaže haške optuženike.

Srpska demokratska stranka je, nakon Karadžića, promenila četiri predsednika: Aleksu Buhu, Dragana Kalinića, Dragana Čavića i Mladena Bosića. Čavić je napustio SDS nekoliko dana nakon izborne skupštine stranke 2008. godine na kojoj je za predsednika izabran Mladen Bosić, koji je i danas na čelu partije. Čavić, koji je više puta označen kao izdajnik u RS, s obzirom na to da je objavio izveštaj Komisije za Srebrenicu Vlade RS i time prekinuo period ćutanja o zločinima koji su se događali, smatra da će presuda Karadžiću poslužiti kao lajt-motiv za dalji pritisak.

„SDS je etiketiran kao srpski Hezbolah“

„To bi moglo da doprinese raznim političkim krugovima da insistiraju na novom pokušaju unitarizacije zemlje, napuštanje dejtonskog koncepta itd. Nema dileme da će presuda izazvati nove političke tenzije i u svetlu lokalnih izbora to će biti dominantna tema za ružne političke kvalifikacije unutar BiH“, smatra Čavić navodeći da je isključenje Karadžića iz SDS rezultat stravičnog pritiska u to vreme.

„Brojne osobe iz ratnog SDS-a tada nisu bile dostupne Tribunalu, to je prošlost. SDS je tada bila kvalifikovana kao srpski Hezbolah i pravo je čudo da je ona kao politička organizacija sve to preživela. SDS je legalna stranka i presuda će biti korišćena na razne načine protiv SDS-a imajući u vidu političku klimu u BiH“.

Da li je postojala politička ideja?

Međutim, Igor Gajić, novinar iz Banjaluke, nekadašnji urednik političkog magazina „Reporter“, ne smatra da će presuda imati bilo kakav uticaj na današnju SDS. Gajić ocenjuje da presuda ne može biti dodatni teret za današnju SDS s obzirom na to da se radi o dva različita politička koncepta. Na pitanje da li je realizovana ideja Radovana Karadžića iz devedesetih, Gajić kaže da sumnja da je ona uopšte i postojala: „Nisam siguran da je u to vreme Karadžić imao viziju o teritoriji, ali mislim da je imao neku viziju o samostalnoj jedinici unutar BiH. Naravno, nakon što je video da je to neostvarivo, mislim da se tada rodila ideja o nekoj teritoriji. Ali, definitivno mislim da on nije bio spreman da uđe u rat kakav je nastao nakon toga – ni kao političar ni kao čovek“, zaključuje Gajić.

Današnja Srpska demokratska stranka u političkom smislu nema dodirnih tačaka sa partijom kakva je bila devedesetih. Danas je ona u vlasti na državnom nivou, u koaliciji sa SDA, doduše partijom koja je koalirala sa SDS-om u tadašnjoj Republici BiH pre više od 25 godina. Politički koncept je međutim znatno drugačiji, iako je napuštanje te ideje nateralo nekolicinu članova SDS-a da napuste partiju i formiraju izvornu partiju SDS-1990. Jedan od osnivača SDS-a pre više od 25 godina Božidar Vučurević ne veruje u ovu SDS i smatra da će doći vreme da se ona vrati korenima.

„Sada je SDS izgubila i lice i naličje. Tada je SDS vodila ideja, a sada je vode interesi. Zbog toga smo mi osnovali izvornu partiju sa glavnom motivacijom da tražimo pomirenje među srpskim narodom. Karadžić je dosta dao za SDS, a ne zna šta se dešava ovde. Trebalo bi da sazna“, kaže Vučurević.