1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Libija tone u haos i anarhiju

Skoro dve godine nakon svrgavanja Gadafijevog režima u Libiji još uvek nema stabilnosti. Otvorene rane i stalni konflikti ugrožavaju tu mladu, demokratsku državu.

Fatima Tajar, čiji je sin poginuo tokom revolucije, je ljuta. „Zašta su ginuli naši sinovi? Osim zastave i nacionalne himne ništa se nije promenilo“, kaže Fatima. Vafija Kjantri ima samo još desetogodišnjeg sina. Petoricu starije braće vladine trupe odvele su 2011. godine. Ona se nada da su i dalje živi i da se nalaze u zatvoru sa druge strane granice.

Žrtve Gadafijevog režima, borci u toku revolucije i ratne izbeglice smatraju da ih je demokratski izabrana vlada izdala. Zahtevi za više pravde nailaze na surovu stvarnost u kojoj su na odlučujućim pozicijama osobe iz starog režima koje samo usporavaju sudske procese. Borba za vlast izazvana revolucijom podelila je zemlju. Mišljenja o Gadafiju su različita.

Crno-bela razmišljanja

Socijalni radnik Mahmud ima pune ruke posla

Socijalni radnik Mahmud ima pune ruke posla

Najveći broj stanovnika je pesimističan. Mladi nastavljaju da žive, međutim, i oni snose deo tereta. Mahmud (27) je socijalni radnik. On smatra da je obrazovni sistem glavni razlog što mladi nemaju nikakav cilj niti predstavu o sopstvenoj budućnosti. On za to krivi staromodne obrazovne metode i manipulacije. „Trebalo je da počnemo od nule. Iako su zamenjeni nastavni materijali za istoriju i sociologiju, crno-bela razmišljanja su ostala“, kaže Mahmud.

Nesporazumi se danas u Libiji češće rešavaju oružjem nego rečima. Članstvo u naoružanim milicijama mladima daje osećaj da su priznati. Zbog nedostatka posla, mnogi ne žele da se vrate u civilni život. Primirja postignuta u sukobima različitih plemena su u nekoliko mesta prekršena jer stariji predstavnici tih plemena nemaju kontrolu nad mladima. Policija je nemoćna tako da „red i mir” zavode različite naoružane grupe.

Pravosuđe još uvek ne funkcioniše

Devetnaestog septembra počeo je sudski proces protiv 37 bivših članova vlade, među kojima su Gadafijev sin Saif al-Islam i bivši šef tajne službe Abdulah Senusi. Taj proces smatra se važnom etapom u suočavanju sa prošlošću. Poruka je da bez pravde nema ni mira. Pred Libijcima su važni zadaci koje treba rešiti odmah.

Saif al-Islam

Saif al-Islam

„Šta nam donosi tribunal za ratne zločine, kada se zločini događaju svakodnevno“, pita Hamed koji kaže da je kao čuvar hotela Riksos u Tripoliju lično doživeo otmicu.

Od početka revolucije je u Bengaziju izvršeno preko 70 političkih ubistava. Vlada trenutno nije u stanju da goni počinioce i štiti svedoke.

Libijski premijer Ali Zeiden, pritisnut sa svih strana, nedavno je najavio nacionalni mirovni proces u koji bi trebalo da budu uključene sve interesne grupe i koji bi trebalo da iznedri načelni sporazum u zemlji. Mnogi su skeptični kada je reč o tom nejasno sročenom projektu. Neki ipak smatraju da je „očekivani mir vredan truda“.

Autori: Valeri Štoker / Mehmed Smajić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković