Libija tone u haos i anarhiju

Fatima Tajar, čiji je sin poginuo tokom revolucije, je ljuta. „Zašta su ginuli naši sinovi? Osim zastave i nacionalne himne ništa se nije promenilo“, kaže Fatima. Vafija Kjantri ima samo još desetogodišnjeg sina. Petoricu starije braće vladine trupe odvele su 2011. godine. Ona se nada da su i dalje živi i da se nalaze u zatvoru sa druge strane granice.

Žrtve Gadafijevog režima, borci u toku revolucije i ratne izbeglice smatraju da ih je demokratski izabrana vlada izdala. Zahtevi za više pravde nailaze na surovu stvarnost u kojoj su na odlučujućim pozicijama osobe iz starog režima koje samo usporavaju sudske procese. Borba za vlast izazvana revolucijom podelila je zemlju. Mišljenja o Gadafiju su različita.

Crno-bela razmišljanja

Najveći broj stanovnika je pesimističan. Mladi nastavljaju da žive, međutim, i oni snose deo tereta. Mahmud (27) je socijalni radnik. On smatra da je obrazovni sistem glavni razlog što mladi nemaju nikakav cilj niti predstavu o sopstvenoj budućnosti. On za to krivi staromodne obrazovne metode i manipulacije. „Trebalo je da počnemo od nule. Iako su zamenjeni nastavni materijali za istoriju i sociologiju, crno-bela razmišljanja su ostala“, kaže Mahmud.

Nesporazumi se danas u Libiji češće rešavaju oružjem nego rečima. Članstvo u naoružanim milicijama mladima daje osećaj da su priznati. Zbog nedostatka posla, mnogi ne žele da se vrate u civilni život. Primirja postignuta u sukobima različitih plemena su u nekoliko mesta prekršena jer stariji predstavnici tih plemena nemaju kontrolu nad mladima. Policija je nemoćna tako da „red i mir” zavode različite naoružane grupe.

Pravosuđe još uvek ne funkcioniše

Devetnaestog septembra počeo je sudski proces protiv 37 bivših članova vlade, među kojima su Gadafijev sin Saif al-Islam i bivši šef tajne službe Abdulah Senusi. Taj proces smatra se važnom etapom u suočavanju sa prošlošću. Poruka je da bez pravde nema ni mira. Pred Libijcima su važni zadaci koje treba rešiti odmah.

„Šta nam donosi tribunal za ratne zločine, kada se zločini događaju svakodnevno“, pita Hamed koji kaže da je kao čuvar hotela Riksos u Tripoliju lično doživeo otmicu.

Od početka revolucije je u Bengaziju izvršeno preko 70 političkih ubistava. Vlada trenutno nije u stanju da goni počinioce i štiti svedoke.

Libijski premijer Ali Zeiden, pritisnut sa svih strana, nedavno je najavio nacionalni mirovni proces u koji bi trebalo da budu uključene sve interesne grupe i koji bi trebalo da iznedri načelni sporazum u zemlji. Mnogi su skeptični kada je reč o tom nejasno sročenom projektu. Neki ipak smatraju da je „očekivani mir vredan truda“.

Autori: Valeri Štoker / Mehmed Smajić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković