Libija pred raspadom

Od pada Gadafija u jesen 2011, ta svernoafrička zemlja tone u haos. Ujedinjene nacije razradile su plan po kojem bi međunarodno priznati parlament koji se povukao u Tobruk na istoku zemlje, zajedno sa islamističkim grupacijama koje dominiraju u Tripoliju, formirao vladu.

Poslanica Parlamenta Aisa Aribi je jednoj nemačkoj agenciji saopštila da parlament u Tobruku nije usvojio predlog. Bernadino Leon koji u ime Ujedinjenih nacija posreduje u konfliktu, izjavio je pre te loše vesti da je njegov predlog „poslednja šansa“ da se u Libiju vrati mir.

Bez izgleda na uspeh

Stručnjak za Libiju u berlinskoj Fondaciji za nauku i politiku (SWP) Volfram Laher smatra da proces nije okončan. „Što se tiče jedinstvene vlade, mislim da se još ne može govoriti o tome da je sve propalo“, kaže Laher.

Doduše, mediji kao što je „Špigel“ javili su da je predlog odbijen, ali Leher navodi izjave više poslanika koji tvrde da odluka uopšte nije doneta. Šta god da je istina, jasno je da predlog nije usvojen i da taj korak ka miru nije učinjen. Leher smatra da ne treba očekivati osetan napredak u bliskoj budućnosti. „Kada se uzmu u obzir teške okolnosti u zemlji, nije verovatno da će se postići sporazum. Tvrdolinijaši na obe strane su od početka sabotirali sporazum“.

Da li se nastavlja raspad Libije?

Parlament u Torbuku ne želi da prihvati princip jednoglasnog usvajanja predloga za ministarske fotelje u novoj vladi. Jedan portparol Parlamenta je izjavio da je to pokušaj islamista da se otarase antiislamističkog generala Halifa Haftara. A islamistički parlament u Tripoliju smatra da nova vlada ne bi na zadovoljavajući način garantovala uvođenje islamskog prava.

Laher smatra da će se jaz produbiti: „Sve je manje verovatno da će oba parlamenta usvojiti sporazum i podržati jedinstvenu vladu. Sve je veći rizik da se jedan od tih parlamenata raspadne“. On dodaje da osim toga u proces nisu uključeni svi akteri kao što su lokalni većnici.

Rizičan vakum

Mihael Liders, ekspert za bliskoistočnu politiku, kaže da je najveća opasnost upravo vakum moći i bezvlašće, pošto ne postoje državne institucije koje funkcionišu, nema centralne vlade koja bi svoju vlast nametnula u celoj zemlji.

Pored svega ovoga postoji još jedan problem. Parlament u Tobruku nema više legitimitet, jer mu je mandat istekao. Poslanici su na svoju ruku odlučili da sebi produže mandat. Volfram Laher kaže: „Taj institucionalni vakum je rizičan jer bi onda na istoku Libije vojska mogla da pokuša da dođe na vlast. Raspad zemlje sve više postaje stvarnost“.