Libija daleko od stabilnosti | Politika | DW | 17.05.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Libija daleko od stabilnosti

Otkako je u oktobru 2011, ubijen Moamer el Gadafi, Libija je pred izazovom formiranja nove države. Ali to ide teško jer Gadafi je u svojoj „republici narodnih masa“ eliminisao sve institucije moderne, demokratske države.

Krajem juna, treba da bude izabrano 200 članova Generalne skupštine koja će odmeniti sadašnji Prelazni nacionalni savet. Generalna skupština bi zatim trebalo da imenuje prelaznu vladu i Komitet za izradu nacrta ustava. Najranije u maju 2013. će biti održani regularni novi izbori, na kojima će - na osnovu tog ustava - biti izabrani nova vlada i parlament. Ali, u Libiji trenutno nema preduslova za formiranje nove države sa neophodnim institucijama i privrednom strukturom.

„Gadafi je u svojoj republici narodnih masa eliminisao sve institucije neophodne za modernu, demokratsku državu“, kaže Ginter Majer, šef Centra za istraživanje arapskog sveta pri Univerzitetu u Majncu. „Bivši šef libijske države time je želeo da odstrani sve centre moći koji bi predstavljali opasnost za njega i njegovu porodicu.“

Kriza u Prelaznom savetu

Predsednik Prelaznog saveta Mustafa Abdul Džalil

Predsednik Prelaznog saveta Mustafa Abdul Džalil

Da bi obnova države imala uspeha, Prelazni savet najpre mora da prevlada sopstvenu duboku krizu. Plemena, paravojne snage i čitavi regioni su nezavisni od njega i slede svoju sopstvenu politiku. Problem uvećava to što izgleda da Prelazni savet ne zna uvek šta hoće: čas izglasa nepoverenje provizornoj vladi Abdela Rahima al Kiba, čas odbije planirani zakon koji predviđa zabranu stranaka osnovanih na plemenskoj ili verskoj osnovi. Posebna tema je istraga napada i zločina počinjenih za vreme revolucije.

„Nacionalni savet još nije počeo da se bavi tim zločinima“, naglašava Volfram Laher iz berlinske Fondacije za nauku i politiku, „ali, dokle god nema nezavisnog sudstva koje bi se bavilo rasvetljavanjem ratnih zločina, veći je rizik od izbijanja oružanih sukoba i sprovođenja privatne pravde“.

Tek nedavno, Prelazni savet je doneo zakon kojim se borci protiv Gadafija oslobađaju krivičnog gonjenja, a Gadafijevim pristalicama stavlja u izgled puštanje na slobodu. To nije dobar znak za proces transformacije pravosuđa, do koga mora doći, smatra Laher.

Loše organizovane partije

Teško je posle više od 40 godina početi sa političkim životom koji normalno funkcioniše: za vreme Gadafija, političke organizacije su bile zabranjene. Prelazni savet je ukinuo zabranu stranaka i organizacija. Do sada se za izbore u junu  registrovalo 36 partija; među njima je mnogo onih sa islamskih i verskim predznakom.

„Sa izuzetkom Muslimanske braće, one su uglavno loše organizovane, jer su formirane tek u poslednjih nekoliko meseci“, kaže Volfram Laher, „ali, radikalne islamističke snage još nisu dobile na političkom značaju.“

„Gadafi je u svojoj republici narodnih masa eliminisao sve institucije neophodne za modernu, demokratsku državu“

„Gadafi je u svojoj republici narodnih masa eliminisao sve institucije neophodne za modernu, demokratsku državu“

I politički odnos snaga između pojedinih gradova, plemena, regiona i centralne vlade mora da se dovede u ravnotežu. Za vreme revolucije, nastali su mnogi lokalni centri moći, u kojima se gradovi i plemena - delom uz podršku lokalnih paravojnih snaga - bore za političku i ekonomsku prevlast. Lokalni saveti, formirani u gradovima i regionima, već prema mestu u kome se nalaze, imaju različit uticaj.

Preglednost otežava i to što su različite revolucionarne snage i naoružane grupe delimično zastupljeni i u lokalnim savetima, a delimično delaju i van njih - pri čemu stalno dolazi i do oružanih borbi između njih. Revolucionarne brigade i drugi aktivisti revolucije protiv Gadafija optužuju Prelazni savet da ne radi transparentno i da ne podnosi izveštaje o trošenju novca iz Gadafijeve državne kase. Pri tome misle pre svega na velike prihode od izvoza nafte. Sve to je dovelo Prelazni savet do krize legitimiteta - zbog toga se on često savija pod pritiskom revolucionarnih brigada.

Oružani sukobi

Prelaznom savetu do sada nije uspelo da mnogobrojne naoružane grupe i plemenske paravojne formacije podvede pod centralnu kontrolu Komiteta za bezbednost u Tripolisu. Da bi mogla da se garantuje bezbednost zemlje i naroda, potrebno je formirati novi bezbednosni i vojni aparat, a paravojne formacije treba ili uključiti u njega ili demobilisati. Taj proces je, doduše, počeo, ali vrlo sporo napreduje. Jer, paravojne formacije radije žele da sačekaju i vide kako će izgledati novo političko uređenje posle izbora i da li će od njega moći da izvuku neku korist.

U međuvremenu je počela registracija građana s pravom glasa, čiji se broj procenjuje na 3,4 miliona. I to se odvija sporo. Sporno je i pitanje da li i koliko Zapad može da pomogne oko održavanja prvih demokratskih izbora u Libiji. „Zapad želi da izbegne mešanje u unutrašnje stvari Libije“, kaže stručnjak za Bliski istok Ginter Majer, „ali, s druge strane bi trebalo da oslušne u kojim oblastima je toj zemlji potrebna podrška: na primer, pri ekspertizi koja prati formiranje demokratskih struktura, na planu bezbednosti ili pri obnovi infrastrukture.“

A za fer i slobodne izbore - tu su stručnjaci složni - treba da se pobrinu pre svega Prelazni savet i libijski narod.

Autori: Dijana Hodali / Saša Bojić
Odgovorni urednik; Ivan Đerković