Liberalima milion evra za progurani Zakon

Liberali, koji su progurali Zakon o snižavanju poreza hotelima, tokom prošle godine dobili su od vlasnika lanca luksuznih hotela donaciju od milion evra i tim povodom list Frankfurter rundšau piše:

„Dva su razloga za sumnjičavost kada je reč o donaciji minhenskog milijardera: visina donacije i odluka koalicije koja nikome nije baš jasna. Vlasnik lanca luksuznih hotela Fink dao je tokom 12 meseci liberalima milion evra, to je polovina donacija koje stranka normalno dobija u tom periodu. I liberali – za uzvrat? – proguraju zakon kojim se (hotelima smanjuje porez i kojim se) poreski sistem samo dodatno komplikuje, mada se FDP zalaže da bude jednostavniji. Predsednik liberala Gido Vestervele trebalo bi hitno da vrati taj novac kako se ne bi stekao utisak da se političke odluke mogu kupiti“.

O istoj temi list Augsburger algemajne piše:

„Donacija od milion dolara u strankama je uredno uknjižena. I kako su dozvoljeni i prilozi tog reda veličina – sve je proteklo korektno. Bar formalno. Ali, upravo u politici na snazi je pravilo: nije sve što je legalno ujedno i legitimno i van svake moralne sumnje. „Potkupljivost“ – za koju je opozicija odmah optužila liberale, niti je dokazana, niti će, kako pokazuje iskustvo, biti dokazana. Međutim, sve okolnosti pružaju razloga za sumnju da velike donacije prvo podstiču politička „dobročinstva“, a onda ih nagrađuju“.

Birači neće još dugo trpeti Vladu

Povodom sastanka prvaka tri koalicione stranke nemačke vlade kako bi se izgladili nesporazumi, list Zidvest prese piše:

„Ukoliko potvrda koalicionog ugovora koji je zaključen pre samo 83 dana predstavlja najveće dostignuće čelnika CDU, CSU i FDP onda je koalicija u zaista jadnom stanju. Vrlo brzo će se pokazati da za to nije kriva loša komunikacija, nego je reč o pogrešnim očekivanjima i manjkavom dogovoru. Osim toga, kancelarka i dvojica kolega iz FDP i CSU jako se varaju ako misle da će se omiliti javnosti ako zajedno večeraju u poznatom berlinskom restoranu. Građani žele efikasnu vladu, a ne šou. Koalicija nema hrabrosti da donese hrabre odluke. Ali, birači ne dozvoljavaju da ih neko suviše dugo vuče za nos“.

na sledećoj strani:

Obamina godina, Obamina kriza, Obamin rat

Obamina godina, Obamina kriza, Obamin rat

Povodom godišnjice stupanja na dužnost Baraka Obame list Zidojče cajtung piše:

„Predsednik je stupio na dužnost u vreme najveće krize. U tom trenutku privreda se urušavala još brže nego u vreme velike privredne krize pre 80 godina. Taj pad je zaustavljen, dobrim delom zahvaljujući i merama koje je preduzeo Obama. Već to bi bilo razlog za slavlje. To što je obnovljen rast – Amerikanci mogu da zahvale programu Bele kuće.

Predsednikov kurs je bio umeren i pragmatičan. Naizgled radikalne mere, kao što je bilo podržavljenje Dženeral motorsa, bile su iznuđene i zahvaljujući njima sprečen je krah američke automobilske industrije. Plan ministra finansija Timoti Gajtnera za izlazak iz finansijske krize bolji je od glasa koji ga bije.

Pa ipak, birači mu nisu zahvalni na svemu tome iz više razloga. Gotovo svaki pobednik na izborima gubio je poverenje, ne samo u SAD. Međutim, razmere razočarenja Obamom su neuobičajene.

Sve loše pripisuje se predsedniku

Anti-Obama raspoloženje najbolje bi se moglo objasniti prevelikim ambicijama: predsednik je suviše preduzeo, njegov program – kako na unutrašnjem, tako i na spoljnom planu – i u normalnim vremenima bio bi izuzetno ambiciozan. I povrh svega tu je najveća ekonomska i finansijska kriza posle Drugog svetskog rata. Predsednik je zaustavio krizu, ali istovremeno postao njena žrtva. Kao što je u međuvremenu rat u Avganistanu postao Obamin rat, tako je i recesija postala „njegova“ kriza. Neizbežne posledice te krize – masovna nezaposlenost i prezaduženost – sledstveno tome pripisuju se Obami.

Predsedniku sada preostaje još samo jedno: da pokaže ono što se u Americi zove „leadership“, liderstvo. To je najvažnije kada je reč o sanaciji državnih finansija, jer je velika kriza dovela do ogromnog zaduženja. Bez jasnog plana sanacije preti kriza državnih finansija i dolara, a politički bi bila dovedena u pitanje i vodeća uloga SAD u svetu. Tu strategiju ne može da obezbedi Kongres koji problematično funkcioniše i koji je zabavljen sam sobom. Obama mora da rukovodi“, piše list Zidojče cajtung.

na sledećoj strani:

Nemačka železnica izrabljivala Ruse i Ukrajince?

Nemačka železnica izrabljivala Ruse i Ukrajince?

Špigel onlajn piše o teškim optužbama na račun nemačkih železnica, DB:

„Državno preduzeće saodgovorno je za damping-nadnice, ilegalne uslove rada i kršenje zakona o radu, konstatuje se o „crnoj knjizi“ o nemačkoj železnici koja je objavljena juče. Radnici iz istočnoevropskih zemalja bez odgovarajućih kvalifikacija angažovani su pre svega na održavanju koloseka. Delimično su mesecima radili po 11 sati na dan svih sedam dana u nedelji. Duple smene nisu registrovane, a neke od firmi koje su radile za železnicu isplaćivale su nadnice od 1,50 do 6,50 evra na sat.

Železnica se sada, istina, ogradila od tih kooperantskih firmi, ali koristi od njih je svakako bilo. Naime, šef koncerna Ridiger Grube saopštio je da je železnica – uprkos krizi – u 2009. zaradila čak milijardu evra“, piše Špigel onlajn.

Talibani drže Avganistan u šahu

Povodom jučerašnjeg napada talibana na centar Kabula list Zdojče cajtung piše:

„Talibani su ponovo pokazali da uz relativno mali trošak mogu da postignu veliki efekat. Samo 20 njihovih pripadnika u dobro koordinisanoj akciji prenelo je rat u glavni grad Avganistana. Talibani znaju da ne mogu da se nose sa premoćnim stranim snagama i avganistanskom policijom i vojskom u Kabulu. Zato je cilj napada jednostavno podsećanje da teroristi mogu da drže u šahu svako društvo. Napad pokazuje i da avganistanske snage imaju malo mogućnosti da se suprotstave tom teroru“.

Ukrajina mora i sa Rusijom

List Merkiše odercajtung bavi se izborima u Ukrajini:

„Užasavanje da bi se sada Ukrajina ponovo mogla više okrenuti ka Moskvi u suštini je nepošteno. Kakvu drugu mogućnost ima zemlja u toj meri pogođena privrednom krizom i zavisna od ruskog gasa nego da uspostavi uravnotežene odnose i sa Rusijom, i sa EU. Neizvestan je rezultat drugog kruga predsedničkih izbora 7. februara. Ali već sada je Ukrajina (još jedan) dokaz da se demokratija ne može samo tako izvesti“.

priredio: Nenad Briski

odg. urednik: Nemanja Rujević