1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Lični podaci nisu bilo čija svojina

Internet, i-mejl, mobilni telefon i sve to međusobno povezano. Ogromne mogućnosti za komunikaciju, ali i za nadzor i prikupljanje podataka. U Berlinu je u toku dvodnevna konferencija o zaštiti ličnih podataka.

Zakonska zaštita ličnih podataka mora biti čvršća, smatraju nemački poverenici za zaštitu podataka

Zakonska zaštita ličnih podataka mora biti čvršća, smatraju nemački poverenici za zaštitu podataka

Nemački zakon o zaštiti ličnih podataka prilično je uopšten i donesen pre nekoliko decenija, tako da se berlinski poverenik za zaštitu podataka Aleksandar Diks zalaže za usvajanje preciznijih zakonskih propisa i kaže:

„Veoma je važno da se zabrani neosnovano prikupljanje i upoređivanje podataka samo u cilju da bi se proverilo ima li razloga za sumnju. Tu je zakonska zaštita nedovoljna i neophodne su promene.“

U decembru prošle godine ministar unutrašnjih poslova Volfgang Šojble predložio je noveliranje zakona – pre svega reč je o trgovini adresama. Povod je bila prodaja podataka o potrošačima uključujući i podatke o njihovim bankovnim računima.

Kritičari te, za sada legalne, prakse zahtevaju da takva trgovina bude moguća samo uz saglasnost onih čijim se podacima trguje. Međutim, o tome šta kompanije mogu interno da rade sa podacima o zaposlenim trebalo bi odlučivati od slučaja do slučaja, smatra Šojble:

„U određenim okolnostima firme moraju imati mogućnost upoređivanja podataka i to ne samo u interesu poslodavca, nego i zaposlenih. Ali, tu se postavlja pitanje srazmere.“

Trgovina ličnim podacima samo uz saglasnost onih čijim se podacima trguje

Trgovina ličnim podacima samo uz saglasnost onih čijim se podacima trguje

Zaposleni u podređenom položaju

Jedna od najoštijih kritičara sadašnjih propisa je liberalka Gizela Pilc. Već godinama se u Bundestagu – uzalud – zalaže za oštrije zakone:

„Mislim da mnogo zavisi od nas. Trebalo bi se detaljnije pozabaviti tim prikupljanjem i najintimnijih podataka o zaposlenim“, kaže Pilcova.

Aleksandar Diks, opet, smatra da nisu toliko potrebni oštriji zakoni koliko je potrebno omogućiti obeštećenje žrtava:

„Mora se oštrije kažnjavati zalaženje u privatnost. U principu, zaposleni su u podređenom položaju. Nisu čak u stanju ni da dokažu da ih poslodavac špijunira i upravo tu bi trebalo pooštriti propise.“

Teško je očekivati da će zakon biti promenjen u ovom sazivu parlamenta – letnji odmor počinje za dva meseca, a onda dolaze izbori. Mnogi strahuju da je sa zakonom o zaštiti podataka kao sa svakim skandalom – priča se, a onda zaboravi – do sledećeg skandala.

Autor: Marsel Firstenau / Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 05.05.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Hk0j
  • Datum 05.05.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Hk0j