Lični podaci kao dobar posao

Nemačka vlada je na redovnoj sednici u sredu (10.12.) usvojila predlog zakona kojim bi se u Nemačkoj zabranila kupoprodaja ličnih podataka bez prethodnog izričitog pristanka građana. Trenutno je trgovina podacima poput adresa, datuma rođenja ili brojeva tekućeg računa i kreditne kartice dozvoljena, ako se dotična osoba tome nije usprotivila.

Neograničeno raspolaganje podacima kupaca ubuduće više neće smeti biti uslov za sklapanje poslova putem interneta. Nacrt zakona trebalo bi već početkom iduće godine da se nađe na prvom čitanju u Bundestagu. Savezni ministar unutrašnjih poslova Volfgang Šojble (CDU) očekuje da bi zakon mogao stupiti na snagu polovinom 2009.

Oštre kazne

Preduzeća će u trogodišnjem prelaznom periodu praksu prikupljanja i prodaje ličnih podataka građana morati prilagoditi novim odredbama. Od njihove primene će biti izuzete samo dobrotvorne i crkvene organizacije i ustanove. Za prekršaj zakona su predviđene velike kazne: od 50.000 evra za sitne do 300.000 evra za ozbiljne povrede.

Osim toga, država će smeti da oduzme dobit firmama stečenu ilegalnom trgovinom podacima. "Nadamo se da ćemo pooštrenjem zakona i visokim kaznama i javnost senzibilizirati na ovaj problem. Jer, ne radi se o sitnom prekršaju nego o kriminalu", poručio je Šojble.

Kontrolisati dokumente

On time želi da podstakne građane da dobro razmisle kako postupaju s podacima i da redovno kontrolišu dokumenta kao što su izvodi s tekućeg računa. "Uvek će biti povreda zakona. Slučajevi zloupotrebe ni ubuduće nisu isključeni", upozorio je ministar.

Poverenik države za zaštitu podataka Peter Šar pozitivno je ocenio nacrt zakona. Privreda se, prema očekivanjima, žestoko okomila na vladinu inicijativu. Kritike stižu i iz redova opozicije. Zelenima, na primer, najviše smeta što nije predviđena obaveza navođenja izvora podataka. Možda bi se tako moglo sprečiti da se, kao nedavno, na crnom tržištu nađu sveobuhvatni popisi mušterija Nemačkog Telekoma i sličnih kompanija.