Levoruki? Različita tela, različite misli | Mozaik | DW | 17.02.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Levoruki? Različita tela, različite misli

Ljudi vole da misle o sebi kao racionalnim bićima koja prikupljaju informacije, mere ih precizno i donose odmerene odluke. Ali, kako se čini, samo se zavaravaju. Posebno jak uticaj ima naše telo.

default

Naučnik Danijel Kasasanto pokazao je da telo utiče na naše razmišljanje i to na način koji se može predvideti, u različitim sferama života, od jezika preko mentalnih slika do emocija, prenosi časopis „Aktuelni pravci u psihologiji“ (Current Directions in Psychological Science).

Levoruki i desnoruki

Ljudi ima različitih boja i oblika. Ljudi sa različitim telima, različito razmišljaju. To je teza koju je Kasasanto nazvao „hipoteza telesnih specifičnosti“. Jedan od načina na koji naše telo utiče na donošenje odluka je i kroz to kojom rukom pišemo. Kasasanto i njegove kolege su istraživale da li pisanje levom ili desnom rukom utiče na apstraktne ideje poput vrednosti, inteligencije ili iskrenosti.

Kroz niz eksperimenata potvrdili su da generalno ljudi više vole stvari koje se nalaze na istoj strani kao ruka kojom pišu. Kada su u eksperimentu ljudi pitani koji bi od dva proizvoda kupili, koji bi od dva kandidata za posao zaposlili ili koji prikazani vanzemaljac uliva više poverenja, desnoruki su rutinski birali proizvod, osobu, stvorenje sa desne, a levoruki sa leve strane. Ovakve preferencije utvrđene su čak i kod dece od pet godina.

Ali zašto bi to kojom rukom pišemo trebalo da utiče na naše apstraktne procene? „Ljudima se više dopadaju stvari koje je lakše razumeti i sa kojima je lakše stupiti u interakciju“, kaže Kasasanto. Desoruki lakše stupaju u interakciju sa okruženjem koje im se nalazi sa desne strane i zato desno povezuju sa „dobrim“ i levo sa „lošim“.

Podela nije konačna

Ova podela ipak nije konačna. Desnoruki koji su doživeli hendikep desne ruke, polako povezuju stvari sa leve strane sa „dobrim“. Isto se desilo i desnorukima kojim je u laboratorijskim uslovima privremeno izazvan invaliditet, otkrili su Kasasanto i njegove kolege. „Posle nekoliko minuta pokušaja da kontrolišu desnu ruku, desnoruki počinju da razmišljaju kao levoruki“, kaže Kasasanto. „Ako promenite tela ljudi, menjate i njihove umove“.

Jasno je da ovakva teza ima implikacije i van laboratorije. „Hipoteza telesnih specifičnosti“ može igrati ulogu i prilikom glasanja. Kasasanto ističe da mnoge države imena kandidata navode u dva stupca, levom i desnom.

„S obzirom da 90 odsto populacije piše desnom rukom“, kaže Kasasanto, „oni koji žele da privuku mušterije, prodaju proizvode ili dobiju glasove, trebalo bi da budu svesni da je desna polovina strane ili kompjuterskog ekrana pravo mesto za njih.“

Autorka: Daniela Vranković (www.sciencedaily.com)
Odgovorni urednik: Ivan Đerković